Претрага:
 

УТИЦАЈ АМЕРИЧКОГ ПРАВА НА РАЗВОЈ СРПСКОГ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА

Након буре у билатералним односима САД-а и Републике Србије током деведесетих година XX века, почетком новог века уследило је мирније доба. Промене друштвеног и политичког система у Републици Србији допринеле су разумевању проблема узрокованих овим променама и сарадњи у њиховом превазилажењу.

Потреба за сарадњом постала је најочигледнија у области привредног права, као полазне основе за развој српске привреде. Повратак српске привреде тржишту и приватном власништву, лапидарно називан процесом ,,транзиције“, праћен је, између осталог, и променама правне регулативе. Присутна тежња за усаглашавањем прописа са регулативом развијених држава заснованих на тржишном систему привређивања довела је до реформе прописа, праћене увођењем бројних правних транспланата. Међутим, доста правних транспланата је некритички прихватано, без бриге да ли ће поједини од њих уопште заживети, с обзиром на националне специфичности а можда и недостатак институционалног капацитета државе. Привреда, као осетљив механизам, не трпи провизорност, несигурност и политизацију. Отуда је у привредноправној регулативи можда најуочљивија нужност постојања органског јединства, односно повезаности државе и права. Поменуто јединство, ипак, никако не треба схватити као потребу за доминацијом државе у контролисању привредних токова независно од ,,невидљиве руке тржишта“. Њена је улога примарна у стварању квалитетне, економски ефикасне регулативе, која осећа специфичности националног идентитета.

            Полазећи од наведених критеријума, немогуће је одупрети се чињеници да криза привређивања у Србији постаје устаљена још од времена напуштања планског и оријентисања ка идеологији тржишног система пословања, популаризованим као капиталистичко друштвено уређење. Разлози посртања националне привреде нису увек били узроковани само погубном економском политиком, већ и другим друштвеним поремећајима, насталим ,,случајно или намерно“. Погубност законодавне и економске политике тзв. ,,необузданог капитализма“ постаје очигледна из времена тзв. ,,шок терапије“ брзе приватизације, с почетка двадесет првог столећа, спроведене без бриге о националним посебностима и непостојању институционалних капацитета државе. Од тада свако од нас трага за одговором на питање, које су границе дозвољеног степена неправде у једном законодавству. Штавише, темеље правне сигурности додатно је уздрмало озакоњење понекад и неподношљиво неправедних норми, вођених циљевима неформалних центара економске моћи. На тај начин је талас ,,законског неправа“ запљуснуо и српски привредноправни систем.

Управо због наведених проблема, утицај америчког права, традиционално укорењеног на тржишним принципима привређивања, на српско привредно право, које је као такво још увек у развоју, постао је све актуелнији с почетка XXI столећа. Он може бити класификован као формалан и неформалан, зависно од степена присуства директне  у развој српског привредног права,  а потом и као непосредан и посредан, с обзиром на степен директности.

Формалан утицај, у правним оквирима посматрано, најчешће се огледа кроз потребу за преузимањем правних транспланата правног система у коме је капиталистички систем привређивања дубоко укорењен, какав је свакако амерички. Због тога се и отпочело са преузимањем појединих правних института америчког права, у српско привредно право.

            Најпрепознатљивији правни трансплант,  преузет из америчког права и увршћен у српско компанијско право, јесте институт ,,пробијања правне личности“. Ради се о правном институту путем којег се ствара изузетак у погледу концепта ограничене одговорности чланова за обавезе привредних друштава, због одвојености правних субјективитета компаније и његовог члана. Овај концепт је могуће нарушити у случају његове злоупотребе од стране члана друштва, када се, уз примену института пробијања правне личности, успоставља систем неограничене одговорности члана за обавезе друштва.

Поједини правни теоретичари овај институт везују за енглеско право и одлуке енглеских судова у спору Salomon v. Salomon and Co. Ltd, с краја XIX века, или га уопштено поимају као институт англосаксонског права. Међутим, назнаке о настајању овог института у америчком праву, по становишту професора Мориса Вормсера (енгл. Maurice Wormser), сматраног ,,оцем института пробијања правне личности“, везују се за почетак XIX века и спор Bank of United States v. Deveaux из 1809. године. Иако не представља класичан пример подизања правног вела привредног друштва, становиште заузето у наведеном спору представља се као први пример одступања од правила о третирању привредног друштва као независног правног ентитета у односу на његове чланове. Након овог случаја, судови се нису устручавали да, било по основу закона, потом по основу правичности, као и у случају стечаја, подигну правни вео привредних друштава и провире иза њиховог правног ентитета до суштинских власника. Изграђен на тим основама, као један од најранијих случајева пробијања правне личности, јавља се у спору Booth v. Buncе, из 1865. године, након којих примена овог правног института постаје све учесталија у судској пракси.

Разумевање суштине овог америчког правног института, а потом и његова правилна примена у српском компанијском праву, могу се сматрати једним од значајних фактора за успостављање стабилног привредног система у Србији. Ово нарочито из разлога што је неплаћање дугованог у српској привреди постала учестала појава, лишена моралних осуда. Бројне злоупотребе чињене у циљу избегавања обавеза привредних субјеката према својим повериоцима доводе до урушавања целокупног привредног система једне државе. Привредни субјекти, који своје циљеве постојања не усмеравају ка остваривању добити, већ неправном задовољењу личних користи, најчешће теже извргавању испуњења својих обавеза. Таквим се чињењем угрожава пословање привредних субјеката који савесно и поштено послују, јер због онемогућавања наплате својих тражбина често не могу опстати. Уколико се поменутом надовеже општепозната чињеница да је производна активност у Србији минимална, о значају примене института пробијања правне личности, путем којих се доприности спречавању злоупотреба правила о ограниченој одговорности чланова за обавезе привредног друштва, није потребно продубљеније говорити.

Поред наведеног, једно од системских решења за проблеме у српској привреди, која се због поменутих разлога све чешће назива ,,стечајном“, јесте и увођење поступка реорганизације, управо по моделу америчког стечајног права. Уз примену поступка реорганизације, омогућује се привредном друштву које се налази у финансијским потешкоћама због којим му прети стечај или према коме је већ отворен стечајни поступак, да, уз договор са повериоцима који ће бити потврђен у судском поступку, реорганизује своје обавезе према повериоцима, чиме му се омогућује опстанак и наставак пословања. Са његовом применом у ситуацији када је према привредном друштву отворен стечајни поступак, отпочело се доношењем Закона о стечајном поступку из 2004. године, док је доцнијим усвајањем Закона о стечају из 2009. године, омогућена реорганизација и по унапред припремљеном плану. Путем реорганизације уз унапред припремљени план, привредном друштву се омогућује реорганизовање обавеза и стварање боље основе за решавање финансијских тешкоћа, пре момента наступања последица отварања стечајног поступка. Тако, практично, привредно друштво није ни осетило последице које наступају отварањем стечајног поступка.

Изложени примери увођења института пробијања правне личности и реорганизације, могу се сматрати само репрезентативним. Они свакако представљају и примере непосредног утицаја америчког на српско приврено право. Међутим, њима није заокружен читав спектар тог утицаја. Он је знатно шири и треба га уопштеније посматрати. Њега првенствено треба посматрати кроз доминантан глобалан утицај америчког права, на савремени привредноправни и стечајни глобални систем. Тек спознајом овог утицаја, који свакако посредно делује на српско право уопште,  може се створити свеобухватна слика о потреби за имплементацијом појединих института америчког права у српско компанијско и стечајно право.

Такође, треба истаћи и да сама имплементација правних института није довољан гарант за њихову ваљану примену и остваривање позитивних ефеката на српски привредни систем. Да би се један правни трансплант правилно применио и његовом применом остварили позитивни резултати, неопходно је претходно правилно разумети њихову суштину, па самим тим, правилно их применити у судској пракси. Због тога, утицај америчког права на српско привредно право не остаје искључиво формалан (кроз имплементацију бројних правних транспланата), већ се и деловањем бројних међународних организација, попут Међународног монетарног фонда, Агенције САД за међународни развој (скраћено: USAID) и многих других, овај утицај неформално остварује. Он се превасходно огледа кроз стварање бољих услова за примену права и усавршавање оних који право примењују.

Стога се може закључити да утицај америчког права развоју српског привредног права, јесте не само формалан, већ и неформалан. Такође, он је и посредно и непосредно изражен. Уз то, његов обим није коначно заокружен, већ се на оствареном нивоу сарадње стварају основе за продубљенији допринос имплементацији и разумевању многих других правних института америчког права у оквирима српског привредног права.


О аутору

Марко Радовић је рођен у Нишу 21. јуна 1985. године. Основне студије завршио је на Правном факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. За успех током студија и изузетну посвећеност опстанку српског народа на Косову и Метохији, награђен је дипломом ,,Истакнути студент“ од стране Универзитета у Приштини. Мастер студије на пословноправном модулу завршио је на Правном факултету у Београду, након успешне одбране мастер рада на тему ,,Правни третман камате у стечајном поступку“. Звање доктора правне науке стекао је на Правном факултету у Београду, с одликом одбранивши докторску дисертацију на тему ,,Пробијање правне личности у стечајном поступку“, у октобру 2017. године. Запослен је у Привредном апелационом суду, на радном месту судијског саветника, са осмогодишњим искуством у привредном правосуђу.

Поделите на друштвеним мрежама