Претрага:
 

Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат

Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат

Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат

Ангажовање војске ван америчких граница увек је доводило до бројних дебата у Сједињеним Америчким Државама. Велики рат је представљао својеврсни преседан који није било лако начинити јер су САД по први пут интервенисале у послове европских држава. Америчко друштво је, као и политичка елита, било разједињено. Снажан отпор рату пружале су пацифистичке групе, различите религијске заједнице (пре свега квекери и методисти), као и грађани САД немачког порекла. Чак је и Вудро Вилсон током кампање за председничке изборе 1916. године застрашивао гласаче тиме да избор републиканца Чарса Хјуза значи сигуран пут у рат. Ипак, Цимерманов телеграм и потапање америчких трговачких бродова током 1917. године, померили су тас ваге ка ратној опцији.

Одлуком Конгреса САД донетом 6. априла 1917. године, Сједињене Америчке Држава објавиле су рат Немачком царству. Оваква вест је међу савезничким државама дочекана са одушевљењем. Краљевина Србија није крила радост и у писму Николе Пашића Вудро Вилсону наводи се да је вест о америчкој објави рата ”примљена као глас месије”. Текст честитке Пашића Вилсону преносимо у целости:

”Вест која нам је дошла са новога света да је република Северо Америчких Удружених Држава огласила да је настало ратно стање између њ и Аустро-Немачке, примљена је као глас месије, који је поново оживео и охрабрио српски народ и испунио га вером у коначну победу права, слободе и човечанске културе; српски народ који се је херојској одбрани своје независности и слободе готово потпуно истрошио, радосно поздравља решење великог слободног народа, којим стаје на страну оних народа, који се ево две и по године боре за право, слободу и мирни развитак својих народа. стоп. мудре и узвишене речи његове екселенције председника Вилсона, да сваки народа има своју националну слободу и владу, која ће од њега зависити, испуниле су душу Срба, Хрвата и Словенаца троименог, али једноплеменог народа, да ће њихове вековне патње скоро престати и да настаје час њиховог националног ослобођења и уједињења у једну државу стоп. Српски народ, које је највише пострадао у овом светском рату, и који неће никад заборавити помоћ хуманих Американаца, коју су обилно слали ради олакшања беде, са сузама радости шаље братски поздрав великом слободном америчком народу, што се је из узвишених човечанских побуда решио да пролије своју племениту крв у одбрану права, слободе и независности слабих народа, а за обезбеђење и утврђење нове периоде сталног међународног мира у интересу човечанске културе и свестраног напретка.”

Никола Пашић

АЈ, Канцеларија Њ.В. Краља, Ф-2

Вилсонов говор пред Конгресом 1917.

Господо Конгреса:

Сазвао сам ванредну седницу Конгреса зато што постоје озбиљне, врло озбиљне политичке одлуке које треба донети одмах, а које не бих требао да доносим сам, нити би било у складу са уставом да сам преузмем такву одговорност.

На дан 3. фебруара, званично сам вам представио нечувену најаву немачке царске владе да ће на дан и после 1. фебруара ставити по страни сва законска и хуманитарна ограничења и да ће користити своје подморнице да би потопили сваки брод који прилази лукама Велике Британије и Ирске, обалама Западне Европе или било којој луци коју контролишу непријатељи Немачке на Медитерану. Чини се да је ово био циљ немачке подморничке флоте још у раној фази рата али почевши од априла прошле године, немачка влада је донекле обуздавала команданте подморница, обећавши да неће потапати путничке бродове и да ће подморнице благовремено упутити упозорење свим пловилима које намеравају да униште, када није пружен отпор или брод не намерава да побегне, те да ће се посаде подморница побринути да посаде тих бродова добију праведну шансу да сачувају своје животе у чамцима за спасавање. Ове мере предострожности биле су одвећ скромне и насумичне, што се показало у низу узнемирујућих примера у току обављања њиховог окрутног и нељудског посла али одређен ниво обузданости био је видљив. Нова политика је одагнала сва ограничења. Пловила свих врста, без обзира на заставу, намену, терет, одредиште или задатак, окрутно су послати на дно без упозорења и без помисли на помоћ или милост за оне на палуби; пловила пријатељских неутралних земаља, као и оних који припадају зараћеним странама. На исти безобзирни начин, уз изостанак било каквих начела и саосећања, потапани су чак и болнички и бродови који су носили олакшање ужасно ожалошћеним и ратом погођеним становницима Белгије, иако су овим другим обезбеђена заштитна писма за пролаз кроз препоручена подручја од стране немачке владе, као и одговарајуће ознаке препознавања.

Неко време нисам могао да верујем да било која влада која је до сада прихватала хумане праксе понашања цивилизованих нација, може да чини такве ствари. Међународно право има своје корене у намери да се успоставе закони који би били поштовани, а спровођење надлегадно на морима, где ни једна нација нема право да влада и која представљају слободне путеве света. Болан и постепен је био процес стварања таквог закона,  резултати су ионако били скромни али заиста, постигнуто је све што се могло постићи, са увек јасном визијом шта срца и савест човечанства захтевају. Овај минимум права одбачен је од стране немачке владе под изговором одмазде али и потребе,  зато што није поседовала оружје које би могла да користи на мору осим оног које је немогуће употребити без бацања низ ветар свих скрупула човечности, поштовања и разумевања које би требале да буду утемељене у светским односима. Не говорим овом приликом о губитку имовине, ма како озбиљна и неизмерна она била већ само о разузданом и свеукупном уништавању живота људи који не учествују у борбама, мушкараца, жена и деце који се баве оним што је одувек, чак и у најмрачнијим добима модерне историје сматрано невиним и оправданим. Имовина се може отплатити, животи мирних и невиних људи не могу. Садашњи рат Немачке против трговине је рат протв човечанства.

То је рат против свих нација. Амерички бродови су потапани, амерички животи одузети, на начине који су нас дубоко погодили али то је чињено и са бордовима неутралних и пријатељских земаља.  Није било дискриминације. Изазов је упућен читавом човечанству. Свака држава мора да одлучи за себе како ће му се супротставити. Наш избор мора бити направљен уз умереност наших намера и  судова који одговара карактеру и мотивима наше нације. Морамо оставити осећаје узбуђења по страни. Наш мотив неће бити освета или победничке тврдње о физичкој моћи нације већ само одбрана права, људског права, у чему смо само један од учасника.

Када сам се обратио Конгресу 26. фебруара ове године, мислио сам да ће бити довољно истаћи наша неутрална права са оружјем, право да користимо мора насупрот незаконитом мешању, наше право да чувамо сигурност наших људи од незаконитог насиља. Али наоружана неутралност, како се сада чини, није остварљива. Пошто су подморнице у ствари одметници када се користе на начин како то Немачка чини против трговачког бродовља, немогуће је бранити бродове од њиховог напада како то међународно право предвиђа, отпором самих морнара против пиратских напада, када је пловило које напада заправо видљиво и даје шансу браниоцима. Разумљива је опрезност у таквој прилици и горка је потреба штавише, настојати да се те подморнице униште пре него што покажу властите намере. Са њима се треба обрачунати чим се уоче, ако смо већ прихватили да се суочавамо. Немачка влада негира право неутралним земљама да користе оружје у пределима мора које је предвидела, чак при одбрани властитих права које ни један савремени публициста до сада није није доводио у питање. Стога је пренета објава да ће наоружана стража коју постављамо на наше бродове бити третирана мимо законских ограничења, као субјекти са којима се поступа као са пиратима. Наоружана неутралност је недовољно ефикасна у најбољем случају; у оваквим условима она је вероватно и гора од неефикасне,  врло је могуће да ће довести само до онога што је намеравала да спречи; готово је сигурно да ће нас одвести у рат без права или ефикасности зараћених страна.  Постоји један избор који не смемо направити: нећемо прихватити пут покорности и прихватити да најсветија права наше нације буду прегажена и занемарена. Греси насупрот којих се ми данас сврставамо нису уобичајени, оне сежу до самог корена људског живота.

Са дубоким осећањем свечане али и трагичне природе корака који предузимам, уз сву тешку одговорност коју он подразумева али уз неоклевајућу послушност ономе што сматрам мојом уставном дужношћу, саветујем да Конгрес објави да скорашњи правац којим иде царска немачка влада није ништа друго него рат против владе и народа САД; да формално прихвата статус зараћене стране који јој је наметнут и да предузима тренутне кораке не само да би земљу довео у одговарајуће одбрамбено стање већ и да примени сву своју снагу и искористи сва своја средства како би немачку владу приволео на прихватање услова за окончање рата.

Јасно је шта ово укључује. Подразумева се крајње практична сарадња у саветовању и делању са владама које су у рату са Немачком али и супротно томе, одобравање најповољнијих финансијских зајмова тим владама, како би наши ресурси, у највећој могућој мери, били придодати њиховим. Подразумева се организација и стављање на располагање свих материјалних ресурса земље, како би се омогућило снабдевање  ратним материјалом и служило узгредним потребама нације на најобимнији али такође и најекономичнији и најсврсисходнији начин. Подразумева се благовремено и потпуно опремање морнарице у сваком виду али посебно у погледу снабдевања са најбољим средствима за обрачунавање са непријатељским подморницама. Подразумева се што скорије укључивање у оружане снаге САД, а у складу са ратним законима, барем 500,000 људи који би, по мом мишљењу, били одабрани на принципу опште обавезе служења војске али такође и одобравање каснијих допунских увећања једнаке снаге, када она буду била потребна и када њихова обука буде била могућа. Подразумева такође и и одобравање одговарајућих кредита влади, који ће се одржавати, надам се, од стране садашње генерације, добро осмишљеним опорезивањем.

Док чинимо ове судбоносне ствари, будимо сасвим јасни и нека сви на свету схвате који су наши мотиви и незадовољства. Моје властите мисли нису биле избачене из уобичајеног и свакидашњег тока несрећним догађајима у  претходна два месеца, а не верујем ни да су мисли нације скренуте и замагљене управо њима и могу рећи да сам исто имао на уму и када сам се прошли пут обратио Сенату 22. јануара ове године; исто сам мислио и када сам се Конгресу обратио 3. и 26. фебруара. Наши приговори сада, као и тада, за циљ су имали одбрану начела мира и правде у свету, а усмерени су били ка себичној и аутократској сили, како би се међу заиста слободним и самосталним народима света створила сагласност око сврхе и делатности који ће омогућити поштовање датих принципа у будућности. Неутралност више није изводљива, ни пожељна, када су светски мир и слобода народа угрожени и када претња њима лежи у постојању аутократских влада подржаних од стране оружане силе која у потпуности зависи од њихове воље, а не воље њиховог народа. Били смо довољно неутрални у таквим околностима. На почетку смо доба у коме ће иста правила понашања и одговорности за недела важити за све и бити уочавана међу свим нацијама и њиховим владама, од стране појединачних грађана цивилизованих земаља.

Ми нисмо у завади са немачким народом према којем гајимо само пријатељска осећања. Немачки улазак у рат није последица народних побуда већ деловања немаче владе. Без њиховог претходног знања и подршке. То је био рат о коме је одлучено исто као што се о ратовима одлучивало и у давним, несрећним временима када се владари нису саветовали са својим народом, а ратови су били вођени за корист династија или малог круга предузимљивих људи, навикнутих да своје ближње користе као пионе и алатке. Самосталне нације не шаљу шпијуне у суседне земље и на сплеткаре у циљу постизања друштвеног расположења које ће им дати прилику да нападају и освајају. Такви предумишљаји могу се успешно спровести само притајено и онда када нико не сме да постави питања. Лукаво смишљени науми обмане и агресије, спровођени, ако је потребно и поколењима, могу бити дорађивани и држани у мраку само у затвореним дворовима или у поверљивим, уским и повлашћеним круговима људи. Такво понашање је немогуће тамо где јавно мњење заповеда и инсистира на пуним информацијама које се тичу државних послова.

Постојана сагласност за мир не може бити одржана осим кроз партнерство демократских нација. Ни једној аутократској влади се не може веровати да ће поступати у доброј вери и да ће поштовати своје обавезе. Мора постојати савез части и партнерство у ставу. Сплетке изједају такав поредак; завереништво затворених кругова који могу да испланирају било шта, а да никоме не положе рачун представљало би трулеж у његовом срцу. Само слободни људи могу одржати своју сврху и част сталном до заједничког краја и предност дати потребама човечанства, насупрот властитим, уским потребама.

Зар сваки Американц не осећа да је његова нада у будући мир у свету оснажена дивним и срцу драгим догађајима у Русији током неколико претходних недеља? Русија је, онима који је боље познају, увек била позната као земља демократска у срцу, по свим животним навикама, својој мисли, у свим личним односима њених људи као последице природних нагона, њихових уобичајених животних ставова. Аутократија на врху руске политичке структуре, у свом дугом трајању и ужасу властите моћи, није била руска ни пореклом, ни карактером, ни сврхом и сада када је коначно пала, велики и великодушни руски народ је придодат, у свој својој наивној величанствености и снази, силама које се боре за слободу у свету, за правду и за мир. Они су данас одговарајући партнер у дружини части.

Једна од ствари која је послужила да нас увери да пруска аутократија није и никада не може бити наш пријатељ, још од почетка овог рата, је њено настојање да испуни наше несумњајуће заједнице и чак и наше владине установе шпијунима, те да смишља разне криминалне сплетке против нашег националног јединства и наших унутрашњих и спољашњих привредних делатности. Данас је јасно да су њихови шпијуни били овде и пре него што је рат почео и то више није само препоставка већ чињеница коју су доказали наши судови, да су њихове сплетке доводиле опасно близу угрожавању мира и премештању наше индустрије биле инструисане од стране акредитованих представника царске немачке владе у САД. Чак и док смо проверавали и покушавали да искоренимо ове ствари, чинили смо то најблажим могућим тумачењима и делима јер смо знали да њихово извориште није у непријатељским осећањима немачког народа према нама (јер они тога нису били свесни, као и ми) већ у немачкој влади која је чинила што јој је воље, без обавештавања народа. Она нас је тиме уверила да немачка влада не гајиискрено пријатељство према нама, те да намерава да свесно делује против нашег мира и безбедности. Показала је да намерава да створи и подигне непријатеље на нашем кућном прагу и пресретнути допис (Цимерманов телеграм) немачком министру из Мексико ситија је доказ тога.

Ми прихватамо овај изазов непријатељских намера јер знамо да у таквој влади, која се служи таквим методама деловања, никада нећемо имати пријатеља; и да док постоји организована моћ иза такве владе, она ће увек чекати прилику да оствари оно што знамо да јој је циљ, а то значи да нема мира и сигурности за демократске владе света. Ми смо сада спремни да прихватимо неизвесност борбе са овим природним непријатељем слободе и уложићемо, ако је потребно, све снаге ове нације како би прозрели и умањили њихове намере и моћ. Драго нам је, да сада видимо чињенице без вела преваре и да се боримо за коначни мир света и слободу његових народа, укључујући и Немце, јер право народа, малих и великих, као и сваког човека појединачно јесте да одабере свој начин живота и власти.  Свет мора постати сигурно место за демократију. Њен мир мора бити уграђен у проверене темеље политичке слободе. Ми ту немамо себичних циљева. Не чезнемо за освајањем и влашћу над другима. Не тражимо никаква обештећења, ни она материјална, за жртве које ћемо својом вољом поднети. Ми смо само један од првака заштите права човека. Бићемо задовољни када та права буду осигурана како то вера и слободне нације подразумевају.

Само зато што се боримо без огорчености и себичних циљева и не тражимо ништа за себе што не бисмо били спремни да поделимо са свим слободним народима и ми ћемо, уверен сам у то, спроводити наше ратне операције без озлојеђености, а са пажњом на осетљивост начела права и фер игре за коју се боримо.

Нисам рекао ништа о земљама које су немачке савезнице јер нам оне нису наметнуле рат или нас изазвале да бранимо нашу част. Аустро – Уграска влада је, истина, јавно потврдила своје прихватање неодговорног и противправног, неограниченог подморничког рата који данас примењује Немачка и то не крије. Из тог разлога није било могуће да ова влада прими недавно акредитованог амбасадора царске и краљевске владе Аустро – Угарске  али ова влада није заправо узела учешћа у рату против грађана САД на морима, те ћу из тог разлога, бити слободан да одлуку о односима са владом у Бечу, бар за сада одложим. У овај рат улазимо само онда када смо на то приморани и када је то једини преостали начин да заштитимо своја права.

Биће далеко лакше за нас да се понашамо као зараћена страна у духу права и поштења јер ратујемо без срџбе, зато што не осећамо непријатељство према било коме, нити жељу да им нанесемо било какву повреду или зло. Ратујемо само против неодговорних влада које су занемариле све принципе човечности и права. Ми смо, дозволите ми да поновим, искрени пријатељи немачког народа и тежимо поновном успостављању присних односа који су у обостраном интересу и ма како Немцима било тешко да у скорије време у то поверују, ово говоримо из срца. Одржавали смо односе са њиховом владом током ових тешких месеци управо због тог пријатељства, били смо стрпљиви и трпељиви више него што је у било којој другој прилици могуће. Надамо се да и даље имамо прилику да докажемо то пријатељство у свакидашњем ставу и односу према милионима мушкараца и жена немачког порекла који живе међу нама и део су наших живота, према свима онима који остану одани својим комшијама и влади у часу нужде. Већина њих су искрени и лојални Американци и никада нису познавали било коју другу припадност. Они ће бити спремни да стану уз нас и подрже нас у прекоравању и обуздавању оне неколицине која другачије мисли. Ако неоданости и буде , са њом ће се изаћи на крај чврстом руком и крутом репресијом; али, ако издаја уопште и промоли главу, чиниће то тамо или вамо, без неке веће подршке, међу разузданом и злођудном неколицином.

Узнемирујућа је и сурова дужност, господо Конгреса, коју сам обавио обраћајући се вама. Пред нама су, изгледа, многи месеци ватреног крштења и жртве. Застрашујућа је ствар водити овај велики, мирољубиви народ у рат, у најстрашнији и најразорнији од свих ратова од чијег исхода зависи на коју страну ће превагнути сама цивилизација. Али права су преча од мира и ми ћемо се борити за оно што је увек било нашим срцима најближе, демократију, право оних који се подвргавају некој власти да она њихов глас и чује, за права и слободе малих народа, за општу владавину права коју ће спроводити концерт слободних народа и који ће донети мир и сигурност свим нацијама и коначно учинити свет слободним. Таквом задатку можемо посветити своје животе и судбину, све што јесмо и све што имамо, са поносом оних који знају да је дошао дан када ће Америка бити обавезана да утроши своју крв и моћ за начела која су изродила срећу и мир које она баштини. Уз Божију помоћ, она ништа друго неће моћи да учини.

Поделите на друштвеним мрежама