Претрага:
 

Регент Александар Карађорђевић

Александар I Карађорђевић рођен је 16. децембра 1888. године на Цетињу. Отац му је био српски кнез Петар Карађорђевић, а мајка, књегиња Зорка, је била ћерка књаза, а касније и краља, Николе I Петровића.

Регент Александар Карађорђевић

Регент Александар Карађорђевић

Рођен као четврто дете и други син, Регент Александар Карађорђевић је брзо остао без мајке те је рану младост провео са оцем у Женеви где је и започео школовање које је потом наставио у Русији. Мајским превратом из 1903. године династија Обреновић престаје да буде владајућа српска краљевска породица, а Александров отац постаје нови краљ Србије. Иако љубитељ књиге и уметности, Александар одлучује да ступи у српску војску.

Преломни тренутак у његовом животу десио се 1909. године када се његов старији брат Ђорђе одрекао права на престо чиме Александар постаје нови престолонаследник. Своју нову улогу је схватао врло озбиљно, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. У Србији је одржавао редован контакт и са интелектуалцима, али и са сељацима, бринући о проблемима и једних и других, а радио је и на реформи војске.

Време је посветио и дипломатским активностима како би земљу извео из међународне изолације у коју је упала након Мајског преврата. Активно је учествовао у оба балканска рата, предводећи српску војску и остварујући важне победе. Регент постаје 24. јуна 1914. године након одлуке краља Петра I да се повуче са власти. На том положају ће остати до очеве смрти 1921. године када постаје краљ Срба, Хрвата и Словенаца.

Као регент, Александар је предводио Србе током Првог светског рата и помогао уједињење Јужних Словена. За време Великог рата сматрао је да је његов најважнији задатак да савезнике убеди да одрже и ојачају Солунски фронт. Одлазак српске мисије у Сједињене Државе видео је као прилику да пошаље лично писмо председнику Вилсону у којем му је објаснио потребу и значај Солунског фронта, као и важност коју би будућа држава Јужних Словена имала за те народе.

Након успешно окончаних ратних операција, окренуо се питању стварања нове државе. Иако приклоњењији идеји велике Србије, прихватио је југословенство из практичних и стратешких разлога те је 1. децембра 1918. године прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Сједињене Државе су биле друга земља која је међународно признала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а данас преовладава мишљење да је настанак те нове државе био могућ захваљујући Вилсоновим чувеним говором о 14 тачака и подршци Америке праву народа на самоопредељење.

Поделите на друштвеним мрежама