Претрага:
 

Продор америчких инвестиција

ПРОДОР АМЕРИЧКИХ ИНВЕСТИЦИЈА.

ЕКОНОМСКА САРАДЊА И РОБНА РАЗМЕНА ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И САД (1970–1992)

Током 50-их и 60-их година XX века културна политика Сједињених Америчких Држава имала је значајн утицај на југословенско друштво. САД су утицај најлакше градиле преко продора поп-културе, али и кроз интезивну економску сарадњу. Тако је у октобру 1964. дошло до посете прве званичне америчке трговинске мисије Југославији, на челу са функционерима Министарства трговине. У мају 1966. амбасада САД у Југославији отворила је информативну изложбу и пословни центар на Новосадском пољопривредном сајму, а 1969. америчко Миистарство трговине организовало је амерички павиљон са опремом за пољопривреду и прехрамбену индустрију. За југословенско-америчке економске односе од важности је била и привредна реформа која је у Југославији извршена 1965. године. Она је укључивала и реформу девизног курса, са циљем реалнијег односа динара и западних конвертибилних валута. У циљу привлачења страних инвестиција, донет је 1967. и Закон о страним улагањима (први такав закон који је донела нека социјалистичка земља). У истом циљу, да би се отклонило подозрење потенцијалних западних инвеститора, у Београду је 10–12. јуна 1967. одржан заједнички југословенско-амерички семинар, на којем су страни привредници имали прилику да изнесу своје примедбе на нацрт прописа. Југославија је 1967. постала прва социјалистича земља којаје донела правне основе за инвестирање страног капитала у њену привреду.

Када је реч о носиоцима билатералне трговине између САД и Југославије (и Србије посебно), требало би напоменути и улогу тадашњих великих југословенских (српских) фирми које су осниване током 1950-их и 1960-их година. Реч је о Гнексу (Generalexport) и Југоекспорту (Yugoexport). Као увозник дизел-локомотива од америчке фирме Џенерал Моторс (General Motors), Генекс је почетком 1970-их обезбедио извоз југословенске робе, који је омогућио Џенерал Моторсу да изврши обавезу компезационе куповине у вредности од 40 % од испорука вредних 41 милион долара. То је до тада био највећи компезациони аранжман у Југославији. Поред тога, Генекс је скупио два значајна произвођача авио-делова: „Соко“ (Мостар) и „Прва петолетка“ (Трстеник) који су успели да задовоље „Боингове“ стандарде и да, под надзором његових инжењера, произведу и испоруче инструменталне табле и друге компоненте.

Раул Пребиш (Raul Prebisch)

Раул Пребиш (Raul Prebisch)

Југословенски напори усмерени на повећање извоза на тржиште САД добили су снажну потпору, када је у оквиру Закона о трговини из 1974. америчка влада усвојила тзв. Општу шему преференцијала, ОШП (General system of Preferences, GSP) у корист земаља у развоју. Председник САД Линдон Џонсон (Lyndon Johnson) ту обавезу своје земље изнео је на заседању Конференције УН за трговину и развој УНКТАД (UNCTAD). Амерички политичари сложили су се са идејама Раула Пребиша (Raul Prebisch), првог генералног секретара УНКТАД, који је сматрао да су производи земаља у развоју слични тзв. младим индустријама које уживају цариснку заштиту на својим домаћим тржиштима, док не стасају за конкуренцију са робом из развијених земаља, на светском тржишту. Првобитна шема преференцијала била је усвојена на период од десет година, а од 1985. године продужен је рок важења до 1993. године. Током прве деценије коришћења ОШП, Југославија се нашла међу првих десет земаља, највећих корисница. Примера ради у току 1986. око половине југословенског извоза у САД уживало је преференцијални третман.

У складу са закључењем билатералног споразума о инвестицијама између Југославије и САД, из маја 1973, америчка Корпорација за осигурање приватних инвестиција у прекоморским земљама ОПИК (US Overseas Private Investment Corporation, OPIC), добила је овлашћење да осигура америчке приватне инвестиције у Југославији за одређене врсте ризика.

 

 

Табела 1: Заједничка улагања југословенских (српских) и америчких предузећа[1]

Година

потписивања

уговора

Фирма из САД Фирма из Србије Производ Статус 1990.
1968. Printing Development International, New York Београдски графички завод Штампа у боји Закључен 1975.
1972. Gillete, Boston Yugoslavia Commerce, Београд; Микрон, Земун Ножићи за бријање Угашен 1990.
1974. Cottage Financial Est. Lichtenstein Комграп, Београд; Керамика, Младеновац Керамичке плочице Непознат.
1974. Trade & Business Brokers, Frisenberg, Luxembourg Рудник неметала, Ваљево Хемијски производи Непознат.
1975. CPC Europe, Wilmington Delaware „Серво Михаљ“ Зрењанин Производи од кукуруза Ради.
1977. Celotex, New York „Морава“ Светозарево Производи од дрвета Непознат.
1977. General Motors, New York ЛЗТ, Кикинда; ИДА, Кикинда Одливци за аутомобиле Производи.
1978. Uniroyal Goodrich, Akron „Тигар“, Пирот Ауто-гуме Производи.
1978. Honeywell-Bull, Minneapolis ЕИ, Ниш; Прогрес, Београд Рачунари Нови споразум 1981–2.
1980. General Foods, Battle Creek Agrocoop, Нови Сад. Брза храна Угашен 1983.
1980. Baxter Travenal, Chicago Здравље, Лесковац. Опрема за дијализу Производи.
1980. GTE, Stamford ЕИ, Ниш. Опрема за телефонске централе Производи.
1980. Gould, Cleveland ИПК, Врбас; Петинд, Врбас Полимери у гранулама Непознат.
1985. Combustion Engineering, Canada Минел, Београд Котлови Производи.
1986. McDonald’s Genex, Београд Ресторани Ради.
1987. Owens Corning Fiberglass Полиестер, Прибој. Полиестер цеви Тражи финансирање
1987. Yugo-America Црвена застава, Крагујевац Аутомобили Производи.
1987. Lunkenheimer Enerovalves Енергопројект, Београд. Вентили Ради у САД.
1987. Combustion Engineering Минел, Београд Управљање електричним централама Ради.
1988. Combustion Engineering Минел, Београд Маркетинг и финансије Ради.
1989. System Engineering Consulting Прогрес, Београд Консалтинг Непознат.
1989. Miles International Ниш-ауто, Ниш Трговина, рентирање Ради.
1989. Petak Celova, Arlington Пејовић, Нови Сад Канцеларијски систем Стартује.
1990. Hyatt International Југопетрол, Рад, Jugoexport, Енергопројект, Путник, Београд Хотели У изградњи.

 

У периоду до увођења трговинских санкција УН, између српских и америчких фирми било је закључено више квалитетних уговора о индустријској сарадњи:

  • ЈАТ-Boeing-McDonnel Douglas: офсет аранжман за набавку авиона у САД, уз контраиспоруке робе из Србије, за вредност тих авиона.
  • Галеника, Земун: основано мешовито предузеће ICN-Galenika, за пренос високе технологије и производњу и пласман лекова.
  • Лола, Београд: програм развоја компјутерске технологије IBM у Србији.
  • Хемофарм, Вршац: производња лекова са фирмом Upjohn Kalamazoo.
  • Електроника, Ваљево: производња display LCD, са фирмом Display.
  • Институт Михајло Пупин, Београд: програм производње вишеслојних штамшаних плоча, са фирмом High Tech.
  • Лола, Београд и Утва, Панчево: програм производње ваздухоплова са фирмом Bell.
МД-80

Поред тога што је доживео неуспех 1985, „Даглас“ је успео 1988. да ЈАТ-у прода неколико авиона типа „МД-80“, уз помоћ компензационих послова.

Трговина са САД била је скромна у свим годинама после Другог светког рата, а разлоти оваквог стања били су различити: релативно непромењена робна структура, удаљеност, непознавање међусобних тржишних могућности и др. Током 1960-их, 1970-их и 1980-их година на САД је отпадало свега 6% укупног југословенског извоза. До промене структуре извоза у САД долази током 1980-их година, када се поред традиционалних производа (пољопривредни и прехрамбени производи, намештај и др.) у извозу појављују: минерали, обућа, сложенији намештај, месне прерађевине, метални производи, електроопрема, па и путничка возила. Иако је била реч о првој економској сили света, САД су током овог периода учествовале у укупној трговини Србије са светом са малим уделом од око 5%.

Табела 2: Робна размена између Југославије (Србије) и САД (у милионима долара) у периоду 1971–1992. године[2]

Година Извоз Увоз Укупно Салдо
1971. 47,9 43,0 90,9 +4,9
1972. 69,9 87,4 157,3 -18,5
1973. 122,9 87,4 210,3 +35,5
1974. 173,7 114,7 288,4 +59,0
1975. 128,1 157,5 285,6 -29,2
1976. 156,1 123,6 297,7 +32,5
1977. 109,1 145,2 254,3 -35,1
1978. 126,8 186,0 312,8 -59,2
1979. 123,6 274,6 398,2 -51,0
1980. 131,2 231,8 263,0 -100,6
1981. 113,6 256,0 369,6 -42,4
1982. 93,9 212,3 306,2 -108,4
1983. 77,3 157,7 235,0 -80,4
1984. 97,7 154,2 251,9 -56,5
1985. 135,7 224,7 360,4 -89,0
1986. 212,0 179,2 392,1 +33,7
1987. 323,3 242,0 565,3 +81,3
1988. 254,8 269,5 524,3 -14,7
1989. 213,8 249,3 463,1 -35,5
1990. 226,3 282,7 509,0 -56,4
1991. 202,2 200,1 402,3 +2,1
1.5.1992. 91,7 117,9 209,6 -26,2

 

Малколм Бриклин (Malcolm Bricklin)

Малколм Бриклин (Malcolm Bricklin)

Посао са пласманом првих југословенских путничких возила на тржиште САД требало је да почне као део уговора о трампи са фирмом Оксидентал (Occidental), али се показало да то може да буде и успешан, независтан посао. Наиме, по мишљењу Малколма Бриклина (Malcolm Bricklin), оснивача и првог председника фирме Југо-Америка (Yugo-America Inc.), на америчком тржишту било је места, за мали, јефтини аутомобил. Убрзо се на америчком тржишту августа 1985. појавио „Југо“. Са ценом од 3.995 долара, „Југо“ је био најјефтини нови аутомобил на америчком тржишту. До краја 1985. продаја је достигла 4.000 комада, а 1986. порасла је на 30.000 комада, а у 1987. на 50.000. Међутим, испоставило се да „Југо“ има озбиљне проблеме на тржишту САД (велики проценат шкарта, оштре критике релевантних часописа). Већ 1988. дошло је до пада продаје, упркос даваљу попуста.

Такође, у овом периоду Југославија и САД закључили су неколико споразума у области регулисања билатералног ваздушног саобраћаја. Редован ваздушни саобраћај регулисан је 1977, а обављала су га два превозника: ЈАТ и Пан Американ (Pan American). ЈАТ је у почетку одржавао четири лета недељно: један на линији Београд-Њујорк, два лета на линији Београд-Чикаго и један лет на линији Београд-Лос Анђелес. Пан Американ је ваздушни саобраћај са Југославијом успоставио 1963, са тим што је временом долазило до неколико прекида.

По свим најважнијим параметрима, слободно се може рећи да је овај период био најпросперитетнији у оквиру укупних југословенско (српско)-америчких билатералних економских односа. Разлози су били вишеструки: стабилни политички односи, развитак робне размене и укупне економске сарадње, као што су трансфер технологија, заједничка улагања, сарадња у области банкарства, туризма, финансија, научно-технички и други облици сарадње. Никада се до тада није десило да је робна размена била на таквом нивоу и скоро уједначена по обиму извоза и увоза, иако се радило о двема привредама на веома различитом нивоу развоја.


[1] М. Обрадовић, Србија и САД. Кратка историја економских односа, Београд, 2016.

[2] М. Обрадовић, Србија и САД. Кратка историја економских односа, Београд, 2016.


О аутору

Борис Томанић је рођен у Београду 1990. Студије историје уписао је 2009. на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2014. на Катедри за историју Југославије. Мастер диплому је стекао 2016, а докторске студије уписао је 2017. на истом универзитету. Од марта 2016. био је ангажован као спољни сарадник Музеја жртава геноцида, а од септембра 2017. до априла 2018. радио је у Архиву Југославије у Београду. Истраживачка интересовања усмерена су ка ратним злочинима почињеним у Првом и Другом светском рату у југоисточној и источној Европи, војним формацијама које су дејствовале у Југославији током Другог светског рата, друштвеним приликама у Краљевини Југославији и спољнополитичкој делатности социјалистичке Југославије. Добитник је награде Института за савремену историју за најбољи мастер рад на Катедри за историју Југославије у 2016. Од маја 2018. запослен је у Институту за савремену историју.

 

Александар Ракоњац је рођен 9. априла 1990. године у Бајиној Башти. Основне и мастер академске студије историје завршио је на одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, а тренутно је докторанд на Катедри за историју Југославије на истом факултету. Добитник је награде за најбољи рад из економске историје Балкана за 2015. годину, који додељују издавачка кућа „Архипелаг“ и „Centar za liberalno-demokratske studije“. Тема интересовања везане су за привредну обнову Југославије после Другог светског рата, индустријализацију и електрификацију током спровођења Првог петогодишњег плана, привредну сарадњу ФНРЈ/СФРЈ са светом и задругарство као алтернативни модел привредног развоја. Био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а тренутно ради на Институту за новију историју Србије као истраживач-приправник.

 

Марко Милетић је рођен 25. априла 1990. године у Ужицу. Завршио је основне и мастер студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Тренутно је докторанд на истом факултету. У фокусу његовог интересовања налази се војна, економска и дипломатска историја Југославије. Ради у Архиву Југославије.

Поделите на друштвеним мрежама