Претрага:
 

Посета краља Петра II Сједињеним Америчким Државама 1942. године

Посета краља Петра II Сједињеним Америчким Државама 1942. године

Више од годину дана након капитулације Југославије, успостављања југословенског отпора и југословенске владе у изгнанству са седиштем у Лондону, америчко – српски (југословенски) дипломатски односи достижу свој врхунац званичном посетом краља Петра II Сједињеним Америчким Државама 1942. године.  Разноврсног садржаја, посета је допринела јачању савезништва кроз потписивање споразума о зајму и најму и појачала фасцинацију америчке јавност младим краљем на кога је пала сурова одговорност предвођења југословенског отпора и борбе за слободу сопственог народа. Посета се може суштински поделити на два дела. Први обухвата делатност младог краља у Вашингтону на почетку и крају његове посете док други обухвата његов обилазак других градова у Сједињеним Државама.

Државни секретар САД Кордел Хал, поздравља краља Петра II приликом доласка у Вашингтон 24. јуна 1942. године. Извор Мемоари краља Петра II Карађорђевића.

Главну улогу посредника између југословенске владе у изгнанству и америчког државног врха имао је југословенски амбасадор Константин Фотић. С обзиром да су преговори о званичном потписивању споразума о зајму и најму са југословенском владом у изгнанству били при крају, званична посета краља Петра би на симболичан начин дала на значају потписивању наведеног споразума. Захтев је поднет Самнеру Велсу, државном подсекретару САД, који је потом пренео Фотићу да би председнику било веома драго да краља Петра II дочека у Вашингтону крајем јуна.[i] Приликом организовања посете, Фотић је учествовао у разради званичног програма, организовању радио-преноса и приметио је искрену заинтересованост америчке владине службе за успешним организовањем посете, побринувши се да краљ и министар спољних послова имају састанке са што већим бројем људи који се баве јавним пословима и спровођењем ратног програма.

Фотић је узео у обзир непоузданост путовања авионом, стога је краљ у пратњи министра спољних послова Момчила Нинчића стигао у Вашингтон три дана пре почетка званичне посете. Расположиво слободно време искористио је како би детаљно разговарао са младим краљем о америчко – југословенским односима и ситуацији у Југославији. Након Фотићевог тродневног брифинга у Хот Спрингсу у Вирџинији, уследио је почетак званичне посете 25. јуна 1942. године када је краља Петра II на Вaшингтонској Јунион станици дочекао државни секретар Кордел Хал и одвео до Беле куће „у лепом отвореном аутомобилу са бројном полицијском пратњом на мотоциклима“.[ii]

Посета краља Петра II

Краљ Петар II и председник Рузвелт испред Беле куће 24. јуна 1942. године. Извор Министарство спољних послова Републике Србије

На травњаку Беле куће, уз националне химне „Боже правде“ и „Звездана застава“, младог краља дочекао је председник Сједињених Америчких Држава Френклин Делано Рузвелт окружен члановима кабинета и Врховног суда, али и високим војним и морнаричким официрима. „Г. Рузвелт је краља поздравио веома пријатељски и очински. То је морао бити најсрећнији догађај у краљевом животу од доласка на престо – да га на тако присан начин дочека председник Сједињених Америчких Држава, према коме је сваки Србин гајио осећање оданости и поверења“.[iii]

Описујући свој први утисак о председнику Рузвелту, Краљ Петар II посебно истиче „његово пријатељско понашање и ноншалантност у стварању опуштене атмосфере и другарства. То није био само дипломата у њему, био је исто тако љубазан како према свом батлеру тако и према сваком другом“[iv]. Током вечере председник Рузвелт је одржао здравицу за југословенски народ и младог краља који је узвратио здравицом у част Американаца и њиховог председника. „Председник је поздравио витешку борбу југословенског народа против агресора и окупационих снага, борбу коју су одабрали према традицији своје прошлости и у време када се дижу снаге супротне слободи и правди.“

Занемарујући протоколарно „Ваше величанство“, председник је краља ословљавао са „Петре“, што је очито радовало младог монарха.[vi] Након пријатне вечере краљ Петар II и министар спољних послова Нинчић, повукли су се у председникову радну собу где су наставили разговор у којем је дошао до изражаја примарни циљ посете – утврдити обим у којем Сједињене Америчке Државе могу помоћи Југославији.

Постојале су три основне тачке овог донекле неформалног разговора. Прво, краљ је покренуо тему слања директне помоћи Михаиловићу и иако је председник обећао да ће учинити све што је могуће да се пошаљу бомбардери великог домета да баце храну и опрему, ништа није било дефинитивно утврђено. Слање директне помоћи постаће циљ који ће преузети Константин Фотић по окончању посете.

Друго, краљ се захвалио председнику  што је дозволио да се југословенски пилоти обучавају у америчкој бази у Нешвилу. На крају, покренута је тема регрутовања Американаца југословенског порекла као добровољаца као што је урађено за време Првог светског рата, али је председник указао да, пошто су Сједињене Државе у рату, сви Американци морају да служе у америчкој војсци, али је уверио младог краља да ће сваки амерички војник који сарађује у обуци или маневрима са југословенским снагама, бити југословенског порекла ако је то могуће.[vii] Разговору се придружио и Винстон Черчил који је у то време био у посети Сједињеним Државама.

Краљ Петар II држи говор у Конгресу 25. јуна 1942. године. Извор Министарство спољних послова Републике Србије

Након разговора који се завршио у два сата после поноћи, краљ Петар II се повукао у некада Линколнову собу, која му је уприличена за вече које је провео у Белој кући. Сутрадан је премештен у оближњи Блер Хаус, одржао конференцију за новинаре а потом се упутио ка Конгресу где је одржао говор пред представницима Представничког дома и Сената након што га је представио потпредседник Сједињених Држава Хенри Волас. „Његов младалачки изглед и смерно и једноставно опхођење свугде су наилазили на топао пријем. Људи су га посматрали као симбол отпора јединог народа који се, без обзира на жртве, бори за слободу и на тај начин доприноси општим ратним напорима“, рекао је Константин Фотић описујући срдачан пријем краља Петра II.

 

 

 

 

Након посете Вашингтону, краљ Петар II посетио је Детроит и Бафало где је провео доста времена у обиласку војних фабрика након чега је уследила званична посета Канади. По окончању ове кратке али значајне посете, краљ Петар II се упутио ка Њујорку где ће провести недељу дана. По његовом доласку 3. јула дочекан је од стране 54 представника војске, морнарице и Стејт департмента, као и 300 униформисаних полицајаца и 125 детектива.[viii] У подне је угостио градоначелника Ла Гардију и гувернера Лемана у свом апартману док је послеподне провео у хотелу Валдорф Асторија где је одржао конференцију за новинаре. Том приликом је радо одговарао на питања новинара у вези са југословенским отпором и исказао потребу за слањем додатног ратног материјала како би се борба успешно наставила. Такође је нагласио дубоку захвалност за искрену добродошлицу и симпатије које је Њујорк показао југословенском народу.[ix]

Краљ Петар II са Николом Теслом 8. јула 1942. године. Извор Министарство спољних послова Републике Србије

Сутрадан није било планираних званичних посета или позива, стога је млади краљ одлучио да дан проведе у посети Емпајер стејт билдингу, а потом се пешке вратио у свој апартман приликом чега га нико није препознао.[x] Уследила је посета војној бази Вест Поинт где је имао прилику да ручак проведе у друштву Генерала Вилбија и Пуковника Филипа Галагера. Истог дана је одржан и пријем у Југословенском информационом центру у Петој Авенији којем је присуствовало преко 500 представника Југословенских соколских удружења из Њујорка, Филаделфије, Детроита и Чикага. Вече је провео као гост Фиша Армстронга, едитора часописа Foreign Affairs, док су остали гости били Вендал Вилки, републикански кандидат за председника 1940. године, Вилијам Донован, председник Уреда за стратешке услуге (OSS), Мајрон Тејлор, индустријалац и дипломата, Исаја Боумен са Џонс Хопкинс Универзитета и Харолд Додс са Принстона.[xi] Сутрадан је краљ имао прилику да у дирљивом сусрету упозна српског научника Николу Теслу у хотелу „New Yorker“ где је Тесла проводио последње дане свог живота.[xii]  Потом је краљ посетио Градску скупштину у званичном пријему приређеном у његову част на којем му се градоначелник Ла Гардија обратио на српском језику.

Краљ Петар II био је пријатно изненађен и самом приликом да упозна познатог градоначелника Њујорка и након ручка са њим посетио је престижни Универзитет Колумбију. Дочекао га је Николас Батлер који му је био пратња у обиласку Путинове лабораторије, назване по познатом српском научнику Михаилу Пупину. Том приликом је Батлер изразио „потпуну увереност у будућу обнову југословенске слободне владе“.[xiii] Истог дана млади краљ је имао прилику да отвори бејзбол утакмицу Јенкија против Ред Сокса бацивши прву лопту која му је касније дата као сувенир од стране Бадија Розара, легенде америчког бејзбола.[xiv] Напоран низ посета, говора и позива, краљ је окончао десетодневним одмором на језеру Плесид, одакле се 22. јуна упутио ка Њујорку а сутрадан је у пратњи амбасадора Фотића напустио аеродром Ла Гардију у војном транспортеру који се упутио ка Школи за борбене ваздухопловне посаде и земаљско особље у Нешвилу, држави Тенеси, где се обучавало две стотине југословенских пилота и земаљског особља. Међу њима је било краљевих старих пријатеља који су ускоро завршавали вишу обуку и очекивали да ће за месец дана бити спремни да лете својим авионима назад на Средњи исток.[xv]

Из Нешвила се краљ вратио у Вашингтон, како би отишао у опроштајну посету председнику и поднео му меморандум који је садржао главна питања размотрена са званичним представницима америчке владе која су обухватала: а) успостављање, уз помоћ америчких служби, директне везе између владе у изгнанству и генерала Михаиловића; б) утврђивање врсте и количине материјала којим треба снабдети Михаиловића; в) обука југословенских пилота, које треба довести с Блиског истока, за активно учешће у савезничким операцијама.[xvi] Споразум о зајму и најму, као оличење циљева наведених у претходном меморандуму, потписан је јула 1942. године од стране министра спољних послова југословенске владе у изгнанству Момчила Нинчића и америчког државног секретара Кордела Хала.

Распоред седења на вечери организованој 24. јуна 1942. године по пријему краља Петра II у Белој кући. Извор Franklin D. Roosevelt Presidental Library and Museum.

Амерички државни врх је у потпуности изразио сагласност у вези заједничких интереса и у наредном периоду, барем до новембра 1943. године, радило се  на остварењу споразумом договорених циљева. Југославија је тако постала десета земља која је потписала овај споразум са Сједињеним Америчким Државама који је на основу Закона о зајму и најму из 1941. године омогућавао добијање неопходне војне помоће. Споразум је одмах ступио на снагу и предвидео је започињање разговара представника две владе о утврђивању економских околности и најефикаснијег начина за остварење заједничких циљева. Након потписивања споразума о зајму и најму, краљ Петар II упутио се ка Њујорку одакле ће 29. јула напустити Сједињене Америчке Државе и окончати своју посету. Председник Рузвелт упутио је краљу Петру II телеграм 3. августа 1942. године описујући посету младог краља коју ће дуго памтити, „посета је такође дала прилику Америчком народу да ода пошту храбром Југословенском народу у њиховој племенитој и непрестаној борби за ослобођење своје земље. Било ми је задовољство да приметим снагу и ревност којом сте приступили свакодневном животу у Америци, истражујући и учећи кроз разговоре са нашим великим индустријалцима како бисте добили војну опрему којом ће се рат завршити нашом победом. Драго ми је да сте примили америчку одлучност да победимо у рату свим расположивим силама.“[xvii]

Могу се уочити два значајна циља посете краља Петра II Сједињеним Америчким Државама 1942. године. Прво, јачање америчко – југословенског савезништва потписивањем споразума о зајму и најму и дипломатском настојањима да се утврди обим у којем Сједињене Државе могу пружити помоћ југословенском четничком отпору. Друго, јачање подршке америчког јавног мњења за пружање помоћи југословенском циљу путовањима ван Вашингтона. Фасцинација југословенским отпором паралелно се развијала са победом интервенционистичких струја у Сједињеним Америчким Државама након Перл Харбора и званичног уласка у рат. У периоду од средине 1941. године до децембра 1943. године ова фасцинација била је усмерена на четнички покрет предвођен Драгољубом Михаиловићем и њен најбољи пример било је снимање филма „Chetniks! The Figthing Guerrillas“ који је објављен 1943. године и доживео велики успех у Сједињеним Државама. Релативно уједињено јавно мњење иза интервенционистичке спољне политике Рузвелтове администрације допринело је популарности покрета против терора за ослобођење својих држава и идеала на којима су и саме Сједињене Америчке Државе биле изграђене. Бројна путовања, разговори и посете краља Петра II ван Вашингтона значајно су допринеле ширењу свести о југословенској борби, популарности младог краља и јачању пријатељства два народа.


Литература:

  1. Фотић, Константин. 1995. Рат који смо изгубили – Мемоари. Вајат. Београд.
  2. Карађорђевић, Петар II. 1990. Живот једног краља: мемоари Петра II Карађорђевића. Ново дело. Београд.
  3. Роберт, Валтер. 2013. Тито, Михаиловић и Савезници 1941-1945. Чигоја штампа. Београд.
  4. Foreign Relations of the United States, 1942, Volume III, Europe, 1942, eds. G. Bernard Noble and E.R. Perkins (Washington: Government Printing Office, 1961)

Орескович, Џон Роберт. 1983. American-Yugoslav relations, 1941-1946. Dissertations and Theses. Portland State University. Paper 3389.

[i] Фотић, 134

[ii] Карађорђевић, 174

[iii] Фотић, 135

[iv] Карађорђевић, 175

Карађорђевић, 176

[vi] Фотић, 135

[vii] Карађорђевић, 177

[viii] “Yugoslavia’s king vows fight to end.” New York Times, July 4th 1942. Accessed November 2018.

[ix]Yugoslavia’s king vows fight to end.” New York Times, July 4th 1942. Accessed November 2018.

[x] “Peter of Yugoslavia dies in the subway: Young Monarch Is Unrecognized on Midtown Tour”. York Times, July 5th 1942. Accessed November 2018

[xi]King Peter Drives a Jeep at West Point And reviews Cadets, Including Plebes”. York Times, July 7th 1942. Accessed November 2018

[xii] Министарство спољних послова. Приступљено 24. новембра. http://mfa.gov.rs/sr/index.php/poseta-kralja-petra-ii-karadjordjevica-americi#top

[xiii]Mayor Greeting King In His Native Tongue: Peter Thanks Host for Meeting Him at Station”. York Times, July 9th 1942. Accessed November 2018

[xiv] “Young King Peter Hurls First Ball”. New York Times, July 10th 1942. Accessed November 2018

[xv] Карађорђевић, 181

[xvi] Фотић, 138

[xvii] Foreign Relations of the United States, 1942, Volume III, Europe, 1942, eds. G. Bernard Noble and E.R. Perkins (Washington: Government Printing Office, 1961), Document 699.


О аутору

Михајло Јаковљев

Михајло Јаковљев

Михајло Јаковљев је рођен 16.8.1995. у Смедереву. Основне академске Међународне студије завршио је 2018. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Академске 2017/18. био је председник Тимске иницијативе младих, студентске организације на Факултету политичких наука.
Учествовао је у реализацији пројекта Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе под називом „Амерички избори 2016“.

Поделите на друштвеним мрежама