Претрага:
 

Никола Пашић

Никола Пашић рођен је 18. децембра 1845. године у Зајечару. Студије на Техничком факултету, Велике школе у Београду, започиње 1866. године да би их две године касније наставио у Цириху захваљујући државној стипендији.

Никола Пашић

Никола Пашић

Политичку каријеру почиње 1878. године када у свом родном Зајечару бива изабран за народног посланика. Три године касније постаје први председник тек основане Народне радикалне странке, али је због покретања Тимочке буне и планирања атентата на краља Милана био приморан да напусти земљу 1883. године. Уточиште проналази у Аустији у којој остаје све до повратка у Србију 1889. године када поново долази на чело Радикалне странке.

Исте године постаје градоначелник Београда и на тој позицији остаје до 1891. године када први пут постаје председник владе. Године 1892. преузима дужност министра спољних послова, али се на тој позицији задржава тек нешто више од четири месеца након чега је кратко био српски дипломатски представник у Петрограду.

Током 1897. године поново постаје градоначелник Београда, а 1899. године бива осуђен на пет година затвора због учешћа у Ивањданском атентату, али је одмах помилован након чега се повлачи из политичког живота. Вођа Радикалне странке постаје поново 1903. године, а 1904. године се враћа и на положај председника владе на којем, уз краће прекиде, остаје до 1918. године.

На место председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изабран је 1921. и на том положају, такође уз прекиде, остаје до своје смрти 1926. године.

Захваљујући свом дипломатском искуству, Никола Пашић је схватао колико значај пропаганда има у спољној политици те 1915. године одлучује да владику Николаја Велимировића пошаље у Америку и Енглеску како би раширио причу о херојској борби Срба у Првом светском рату и зауставио аустоугарску пропаганду против Србије.

Две године касније пристаје да у Сједињене Државе пошаље мисију на челу са Миленком Веснићем чији су примарни циљеви били да заговара питање солунског/балканског фронта и да ради на питању уједињења Јужних Словена. Осим тога, српска мисија у САД је требало да обезбеди и хуманитарну и економску помоћ Србији као и да ради на сузбијању негативне кампање коју су против Србије водиле Силе осовине, а посебно бугарски амбасадор у Америци.

Пашић је, осим што је одобрио слање саме мисије, дао свој лични допринос слањем писма Роберу Лансингу, америчком државном секретару, у којем је изложио главне српске спољнополитичке циљеве. Прилику да те циљеве и сам заговара добија по окончању Првог светског рата када учествује на Конференцији мира у Паризу 1919. године као предводник делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Нову државу, створену децембра 1918. године, прва је признала Норвешка, да би то недуго затим учиниле и Сједињене Америчке Државе, 7. фебруара 1919. године, за време трајања Мировне конференције.

Поделите на друштвеним мрежама