Претрага:
 

Миленко Веснић

Миленко Веснић, доктор правних наука и један од највећих српских државника, рођен је 1862. године у пештерском селу Дунишићи. Његова многобројна породица, пореклом из Голубоваца у Црној Гори, убрзо након његовог рођења биће принуђена да се поново исели, овога пута у село Грдица у околини Краљева. Хајдучка историја његових предака, који су више пута били принуђени да се селе (Црна Гора – Топлица – Пештер – Шумадија), уткала је од детињства у Миленкову душу склоност ка идеји националног уједињења. Снажан патриотски набој Миленка Веснића додатно је обликован и за време његових гимназијских дана у Београду, под утицајем догађаја из Велике источне кризе 1875-1878. године, од „Невесињске пушке“ у Херцеговини, до два српско-турска рата.

Миленко Веснић

Миленко Веснић

Међутим, патриотизам није једино што је потребно да би неко постао „грансењер српске дипломатије“, како у наслову изврсне монографије о његовом животу Миленка Веснића назива његов унук, Радослав Веснић млађи. Други фактор који је битно утицао на његов успех јесте вансеријско образовање, које је стекао као први српски докторанд у Минхену, као и на потоњим стручним усавршавањима, између осталог и у Паризу и Лондону. Своја вансеријска правничка знања преносио је као професор студентима београдске Велике школе. Коначно, трећи и пресудни фактор била је његова посвећеност и упорност да своја теоријска знања и патриотске жеље оствари и у пракси, због чега је постао један од првака Народне радикалне странке. У његовој жељи за слободарским друштвено-политичким ангажманом није га могла осујетити ни затворска казна коју је одлежао због критике краља Милана Обреновића. Током своје политичке каријере у Краљевини Србији је вршио више пута функције министра и народног посланика.

Почетком 20. века постао је део српске дипломатије, најпре као посланик у Риму, а потом и као посланик у Паризу, што је функција коју ће, уз мање прекиде, обављати од 1904. до своје смрти 1921. године. Његов ангажман у великој мери ће допринети успостављању снажног српско-француског пријатељства, а његова дипломатска поткованост помоћи ће делегацијама Србије чији је био члан, (попут оних на Лондонским мировним преговорима током Првог балканског рата и на преговорима о миру у Паризу након Првог светског рата) да у кључним тренуцима остваре завидне дипломатске резултате.

Миленко Веснић је и једна од кључних личности за успостављање српско-америчког савезништва. Као изузетан познавалац америчких прилика (чему је допринела чињеница и да је био „амерички зет“, пошто је оженио имућну Американку Бланш Улман) и велики поштовалац америчких вредности, мудро је саветовао Николу Пашића и српско вођство на Крфу током 1917. године да је неопходно придобити америчку наклоност. То је било нарочито важно у контексту кризе у Русији, као до тада највећем савезнику Србије, која ће убрзо иступити из рата. Лично је предводио и Српску ратну мисију која је крајем 1917. и почетком 1918. године боравила у Сједињеним Америчким Државама (САД). Веснић је тада у својим сусретима са председником САД Вудром Вилсоном и државним секретаром Лaнсингом, у свом обраћању Конгресу САД јануара 1918. године, као и у многим другим важним приликама успео да придобије наклоност САД за Србију и њене циљеве, међу којима је било и послератно стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Пред сам крај свог живота, Веснић ће постати и премијер ове новостворене државе, за чије је „рађање“ био лично веома заслужан.

Бројни су подвизи и успеси Миленка Веснића које у овој краткој биографији није могуће потанко описати, попут чињенице да је створио чврст темељ српско-јеврејског пријатељства инсистирањем да Србија буде друга земља на свету (после Велике Британије) која ће подржати право Јевреја на државу у Палестини, претходно прокламовано у Балфуровој декларацији. Међутим, и до сада наведене чињенице говоре нам много о његовим заслугама. Због свега тога га је први амбасадор самосталне Србије у Паризу након Миленка Веснића, готово век млађи проф. др Предраг Симић (1953-2015), са правом сврстао у сам „зенит српске дипломатије“.

Поделите на друштвеним мрежама