Претрага:
 

Михајло Пупин

Михајло Пупин рођен је 9. октобра 1854. године у банатском селу Идвор. Школовање је започео у Панчеву, да би га 1872. године наставио у Прагу. У Чешкој долази у сукоб са немачким студентима који је попримио толике размере да се Пупин надао да ће га избацити из школе како би се вратио у родно место. Читајући неки илустровани лист, на последњој страни је наишао на оглас којим се рекламирао пут од Хамбурга до Америке.

Михајло Пупин

Михајло Пупин

Без много размишљања  је решио да се упути у земљу Абрахама Линколна, којег је звао америчким Краљевићем Марком, и Бенџамина Френклина, чијем се експерименту са змајем од папира и кључем изузетно дивио. У писму мајци је, образлажући своју одлуку, писао како школе, учитељи и настава у Прагу више нису за њега јер су „учитељи мали, а школе тесне“.

Првих неколико година у Сједињеним Државама живео је у немаштини, радећи физичке послове, да би се све то променило 1879. године када је примљен на Колумбија колеџ у Њујојорку где је, као примерaн ђак, био ослобођен плаћања школарине. Године 1883. завршава колеџ, а дан пред дипломирање добија америчко држављанство.

Након даљег академског усавршавања у Европи, враћа се у Америку и постаје професор на Универзитету Колумбија где ће радити наредних 40 година. Осим професорке каријере, бавио се писањем и научним радом, те је патентирао 34 проналаска. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ награђен је Пулицеровом наградом 1924. године.

Већ се на самом почетку његове аутобиографије види да никада није заборавио свој завичај и Идвор у којем је рођен. Године 1909. основао је једну од најстаријих српских емигрантских организација у Сједињеним Државама „Унија Срба – Слога“ која је за циљ, осим помоћи Србији, имала и очување српске традиције и вредности међу њеним члановима.

Три године касније постаје почасни конзул Србије у Америци и на тој позицији остаје до 1920. године. Током тог периода је организовао више акција прикупљања хуманитарне помоћи за Србију током два балканска и Првог светског рата. Године 1918. био је предводник делегације која је дочекала чланове српске мисије у Америци, а којима је помогао да у академским и научним круговима заговарају идеју јединствене државе Јужних Словена.

Тим питањем се бавио и наредне године када је неколико месеци провео учествујући у раду Мировне конференције у Паризу где се трудио да питање граница реши у корист новооформљене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. По повратку у Сједињене Америчке Државе, наставио је да активно учествује у раду организација које су се бавиле пружањем различитих врста помоћи његовим сународницима с друге стране Атлантика. Своју домовину и њено становништво је често помагао и сопственим новчаним средствима.

Поделите на друштвеним мрежама