Претрага:
 

Михаило Рашић

Михаило Рашић је рођен 1858. године у Алексинцу. У трећем разреду гимназије одлази у Београд, где по завршетку школовања ступа у војску као питомац 11. класе Артиљеријске школе 1874. године. Након окончане године школовања избија Српско-турски рат, те је Рашић, заједно са колегама-питомцима Артиљеријске школе, мобилисан. По окончању рата наставља школовање и 1880. године завршава као осми у класи, испред колега Степе Степановића и Живојина Мишића, истакнутих српских војвода у Првом светском рату.

Михаило Рашић

Михаило Рашић

Учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. као водник прве батерије тимочког артиљеријског пука. Остаће упамћен и као официр од високог поверења краља Александра Обреновића. Један је од тројице официра који су помогли краљу Александру да изврши државни удар 13. априла 1893. године, прогласи се пунолетним и преузме власт од Намесништва.

Функцију маршала краљевог Двора обављао је све до 1900. године. Истицао се и у војно-дипломатској служби. Краљ Александар га је 1903. одредио за личног изасланика у Цариграду са циљем испуњавања српских просветно-црквених захтева у Македонији. Међутим, Мајски преврат и убиство краља омели су га у успешном извршавању првих дипломатских задатака.

Промена династије и блискост са краљем Александром нису спречили његов официрски напредак. Током прве деценије XX века, успешно је спровео реформу српске артиљерије. Војну вештину потврдио је у Балканским ратовима, посебно током одсутне Кумановске битке, те је унапређен у чин генерала. Убрзо је постављен и за управника Војне академије.

Објавом рата Аустроугарске Србији, постављен је за команданта Комбиноване дивизије 1. позива, где остаје све до повлачења српске војске на Крф. На Крфу је именован за команданта Тимочке војске, а недуго затим одређен је за делегата Врховне команде српске војске при Врховној команди француске војске 27. фебруара 1916. године.

Јуна месеца 1917. године одређен је за шефа Српске ратне мисије у Француској, те је у том својству именован за једног од представника Српске ратне мисије која је послата у САД децембра месеца 1917. године. Према извештају генерала Рашића, циљ Мисије био је да упозна надлежне у САД са значајем Балканског фронта, стањем и потребама Војске.

Од министра војног, Рашић је добио спискове и пројекте санитетских потреба, спискове материјала за оправљање железница, возног материјала. По одласку Мисије, како бележи Јелена Лозанић у својим списима, у хотелу Астор организован је велики свесловенски скуп у њихову част, на којем је говор одржао поред Миленка Веснића и Михаило Рашић. За време боравка Мисије у Њујорку, Рашић је са Симом Лозанићем покушао у неколико наврата да ступи у контакт са Николом Теслом, међутим, до њиховог састанка никада није дошло.

По завршетку Великог рата постаје војни министар у влади Николе Пашића, а потом и Стојана Протића. На тој позицији остаје непуних годину дана, до марта 1919. године, а две године касније одлази у пензију. Добитник је бројних признања и одликовања. Преминуо  је 1932. године у Београду.

Поделите на друштвеним мрежама