Претрага:
 

Љубомир Михаиловић

Љубомир Михаиловић (1874-1957) рођен је у Београду. Школовао се и усавршавао у области права у Београду и Паризу. Већ са 25 година улази у дипломатску службу Краљевине Србије. Као дипломата, радио је у конзулатима у Битољу, Скопљу и Цариграду.

Љубомир Михаиловић

Љубомир Михаиловић

Од 1912. је био прво секретар, а затим и отправник послова српске владе у Риму. Овде је одиграо значајну улогу у формирању Југословенског одбора заједно са Анте Трумбићем и Франом Супилом. Крајем 1914. године именован је за посланика на Цетињу, где борави до краја 1915. године.

Октобра 1916. одређен је за посланика у Вашингтону, што уједно представља и врхунац његовог дипломатског службовања. Бавио се и књижевним радом и 1922. учествује у оснивању Фонда за награђивање дела лепе књижевности.  Након повлачења из дипломатске службе 1925. године, кандидовао се за народног посланика на листи Демократске странке.

Љубомир Михаиловић остаће забележен у историји као први посланик Србије у Сједињеним Америчким Државама. Службовање у Вашингтону започео је 26. јануара 1917. године, након предаје акредитивних писама тадашњем председнику САД, Вудро Вилсону.

Михаиловић је током свог дипломатског деловања у Вашингтону настојао да издејствује новчану помоћ за до тада већ ратом разорену Србију, радио је на прикупљању добровољаца, затим на упознавању водећих америчких политичара са српским ратним програмом и идејом југословенског уједињења.

Крајем априла 1917. године доставио је меморандум америчком државном секретару Роберту Лансингу под називом “Финансијско, војно и политичко учешће САД у решавању српског питања”, где је поменуо обећану помоћ за решење проблема српског питања на будућој мировној конференцији и истакао тежњу за уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Највећи део документа односио се на финансијску помоћ, што је материјализовано почетком јуна 1917. године када је амерички секретар трезора одобрио кредит у износу од 3 милиона долара. До краја Михаиловићевог службовања августа 1918. године САД су одобриле још три зајма од по 3 милиона долара.  Био је активан заговорник учешћа САД у послератној обнови државе. Иницирао је обележавање 28. јула 1918. године као „Српског дана“ у САД.

Поделите на друштвеним мрежама