Претрага:
 

Говор Миленка Веснића пред Сенатом и Представничким домом САД

Обраћања Миленка Веснића пред Сенатом и Представничким домом Конгреса САД

 

Миленко ВеснићОбраћање страних лидера и знаменитих личности пред Сенатом и Представничким домом Конгреса САД ретка је привилегија. Свако појединачно обраћање симболизује блискост Америке и државе/заједнице коју говорник представља, али и степен значаја који та држава/заједница има за САД.

Миленко Веснић, шеф Ратне мисије Србије у САД и Петар II Карађорђевић, последњи Краљ Југославије, чине групу од шездесет страних лидера и најзнаменитијих личности који су кроз историју по процедури “House Reception” говорили пред Конгресом Сједињених Америчких Држава, сврставајући се на тај начин раме уз раме са Маркизом Лафајетом, генералом и херојем француске револуције, Ремзијем Мекдоналдом, британским премијером, Џавархалал Нехруом, премијером Индије, Конрадом Аденауером, канцеларом Западне Немачке, Хајато Икедом, премијером Јапана и другим знаменитим личностима светске историје. Говор пред Сенатом Миленко Веснић је одржао 5. јануара 1918. године, а три дана касније и пред Представничким домом Конгреса САД, истог дана када је Вудро Вилсон одржао надалеко чувени говор ”14 тачака”.

Само је шест страних државника и дипломата имало част да говори пред Сенатом САД пре Миленка Веснића. Пријем Српске ратне мисије у Сенату организовао је лично потпредседник САД, Томас Р. Маршал. Потпредседник је Мисију представио као ”представнике слободних људи… људи који су готово шест векова, у смртној борби са Аустријанцима и Турцима, исписивали крвљу својих синова, на зеленој страни сваке планине и долине Балкана, бесмртни крик Патрика Хенрија” (Патрик Хенри је на Другој конвенцији у Вирџинији 1775. године одржао чувени говор ’Дајте ми слободу или ми дајте смрт’). Јелена Лозанић наводи да су и галерије сале Сената биле ”пуне света”. Присуство Мисије и Веснићев говор изазвали су широко одушевљење сенатора. Веснић је у бриљантном говору посебно истакао ”златни  карактер слободарског америчког и српског народа” и позвао председника САД да води свет као трајном миру. Након говора био је приређен свечани ручак у част Мисије.

Дан након православног Божића био је значајан за читав свет. Тада је Вудро Вилсон у говору изнео 14 тачака на којима се темељило послератно уређење света. Ништа мање значајан 8. јануар 1918. је био за Србију. Непосредно након председника Вилсона, Веснић је говорио Представничким домом Конгреса САД. Утиске о говору најбоље је сажела Јелена Лозанић, која је и сама присуствовала овом за Србију ванредно важном догађају:

”Брзо по свршетку говора председника Вилсона појавио се г. Веснић с осталим члановима Мисије. Као и у Сенату, тако је и овде сваки члан Мисије био допраћен до свог места од стране чланова Конгреса. Спикер је опет куцањем свог чекића објавио Конгресу: ’Српска ратна мисија’. Настаде силан аплауз и сви чланови се дигоше да поздраве Мисију. Г. Веснића, оца (Симу Лозанића), генерала Рашића и нашег посланика ставише на почасна места, а остали чланови заузеше места у првом реду посланичких клупа. Спикер је са неколико речи поздравио г. Веснића, после чега се г. Веснић диже и поче да говори. У свом получасовном говору г. Веснић је изнео сажето нашу историју, наш живот за време рата, стање под непријатељем, као и наше тежње за будућност српског народа. Све је ово изнео са пуно отменог достојанства и отмене висине.

Г. Веснић је, затим, захвалио на почасти која је указана члановима Српске мисије и њему лично. Похвалио је америчку демократију и истакао да је Србија била ’мала Америка’ у југоисточној Европи. Оцртао је прилике у Аустро-Угарској која је била пакао за све њене становнике с искључењем Немаца. Оптужио је Централне силе да су оне одговорне за рат, јер су желеле да завладају и управљају светом и да угуше све демократске покрете. Поменуо је варварство учињено над српским народом од стране Аустријанаца, Мађара, Немаца и Бугара. Изнео је одлучност савезничких војника, укључујући и америчке под командом генерала Першинга, да поврате цивилизованом свету права, правду и слободу. Дотичући питање мира, рекао је да будући мир мора бити правичан и дуготрајан. Уверио је Конгрес да ће Србија бити фактор и елемент реда и напретка и да ће бити срећни и поносни да иду путем којим ће дух Вашингтона водити човечанство.”

Обраћање пред Сенатом

Српски представници су се 5. јануара 1918. године појавили пред Сенатом где их је званично представио потпредседник Томас Р. Маршал. Представљајући мисију сенаторима, господин Маршал је рекао: Сенатори, чак и ум тако неистрениран као мој може да схвати уметничке домашаје ове сцене. Ви, представници слободних људи, седите овде зато што су ваши преци чули и обратили пажњу на очајнички вапај Патрика Хенрија у представничком телу Вирџиније. Са нама су овде представници народа који је већ скоро шест година у борби на живот и смрт са Аустријанцима и Турцима. Они су Хенријев вечити крик исписали крвљу својих синова на пољима дуж сваке планине и долине на Балкану. Данас сте овде и једни и други, достојни представници својих народа, и у поноћној тами се свечано заклињете да ћете и у освит наредног дана, ви и ваши сународници, бити посвећени слободи до смрти.

Др. Веснић, шеф мисије, обратио се након потпредседника. Говорећи на енглеском, бриљантно је истакао истински дух државе коју он и његове колеге представљају на овом уваженом скупу. Истичући како Сједињене Државе неће бити пуки посматрач док човечанство води борбу за своје највише идеале, рекао је и следеће:

Са друге стране океана смо нестрпљиво слушали епохалне изјаве еминентног лидера највеће и најчистије демократије коју је историја икада видела и усрећило нас је сазнање да је и овај Сенат у потпуној хармонији са идејама човека који је наследник достојан Вашингтона и Линколна. Ваш председник је током свог обраћања рекао: „Верујемо у мир, али такође верујемо и у правду, праведност и слободу“. Више него ико на овом свету, верујемо да уз председника Вилсона тај мир не може постојати без правде, без слободе и праведности.

Сви народи који су љубитељи слободе ће у своја срца и душе заувек урезати ваш и програм овог председника који обухвата све оно за шта се Америка залаже. То је, на првом месту, право сваког човека да сам одлучи коме ће се повиновати и кога ће служити. Ту су, затим, политичка слобода и суверенитет народа; као и једнакост нација, што подразумева једнакост права где се неће правити и истицати разлике између великих и малих нација, између оних које су моћне и оних које су слабе.

Ниједан мир не може да траје, нити тежи томе, чиме не препознаје нити прихвата принцип по којем владе своје законите моћи изводе из сагласности оних над којима се влада. Исто тако, нигде не постоји право којим је могуће људе предавати из руке једног у руке другог суверена као да се ради о својини.

Такође, са ентузијазмом прихватамо Монроову доктрину као доктрину света. Срећни смо што нам је допуштено да са вама делимо уверење да право треба да управља силом и да је не би требало осрамотити у њеном зачетку.

Српски народ је, заједно са својом браћом Хрватима и Словенцима, пропатио током овог рата више него било која друга нација, али данас не желим да вам се обратим тим поводом. Поносан сам што могу да кажем да смо се за своју слободу борили подједнако храбро као и наши наочити савезници.

И ми, као и ви председниче Сената, имамо веру да ће јутарње светло обасјати годину пред нама и да ће се сунце слободе издићи на ружичастом небу. И ми, у овом свечаном часу, имамо визију и исказујемо нашу непроменљиву веру да ће ова величанствена република водити народе света ка врху савршеног мира и да ће утицати на њих јер ми знамо да су америчке заповести мира такође и заповести правде које ће омогућити човечанству да напредује у слободној еволуцији.

Поделите на друштвеним мрежама