Претрага:
 

Др Едвард Рајан

Др Едвард Рајан је рођен у Скрентону, Пенсилванија, 14. децембра 1883. године у радничкој породици ирског порекла. Рајан је завршио медицину на престижном католичком универзитету Фордхам у држави Њујорк. По завршетку клиничке праксе, прихватио је да испред америчког Црвеног крста оде у Мексико у коме је беснео грађански рат. Увек присутан на првим линијама борбе, Рајан је стекао репутацију неустрашивог лекара. По избијању Великог рата, у америчком Црвеном крсту му је понуђено неколико земаља којима је помоћ лекара била потребна. Одабрао је Србију.

Др Едвард Рајан

Др Едвард Рајан

У Београд долази 16. октобра 1914. године. Чланови америчке мисије нису имали времена за било шта друго осим за рад. Нови рањеници и оболели су долазили свакодневно и у Србији их је било на десетине хиљада. Београд је у то време био на сталној мети аустроугарске артиљерије и речних монитора. По сведочењима медицинских сестара датих листу Њујорк Тајмс из јануара 1915. године, др Едвард Рајан је спасио Београд од разарања истакавши америчку и заставу Црвеног крста на згради напуштене Главне војне болнице. Тада је, почетком децембра 1914, за Београђане, преплашене повлачењем српске војске и краткотрајном аустроугарском окупацијом, др Рајан био јунак и ретки ауторитет који су поштовали. Био је нека врста незваничног америчког конзула.

Годину 1915. обележиће војни пораз Србије и епидемија пегавог тифуса која поред хиљада српских, односи и животе чланова медицинских мисија. Разболео се и сам др Рајан, али је успео да се опорави и врати на дужност шефа болнице америчког Црвеног крста. У Србији ће остати до октобра 1915. године. Током свог боравка у Србији извршио је око 8000 хируршких захвата. Напустивши Србију враћа се у САД, али место није држало овог ,,борбеног Ирца“ који се 1917. враћа у Европу, овај пут у Француску. Краће време ће боравити и на Солунском фронту пред сам пробој и тамо ће имати запажену улогу у борби против маларије од које су оболели многи савезнички војници. Последње године живота провео је на Балтику и у Русији, одлазећи чак и у бољшевичку Москву иако му је амерички изасланик за балтичке земље то изричито забранио. Др Едвард Рајан умире 18. септембра 1923. године у Техерану. Узрок смрти била је маларија којом се вероватно заразио још током боравка у Грчкој. Услуга коју је учинио српском народу у тренуцима када је чак и његов биолошки опстанак био угрожен је немерљива. Био је овде када су нам људи његовог кова највише требали, из чистог човекољубља и страсти према лекарском позиву.

Поделите на друштвеним мрежама