Претрага:
 

Давид Албала

Давид Албала (1886-1942) рођен је у Београду у јеврејској породици Кову. Када је остао без мајке, 1892. године, усвојила га је тетка Софија Албала, чије је презиме носио. Био је признати лекар, активан циониста и велики српски патриота. Још као младић показао је велику наклоност ка ционизму и основао јеврејско омладинско удружење „Гидеон“. Медицину је завршио у Бечу 1910. године и ту је био изабран за председника Удружења јеврејских студената Балкана. У оба Балканска рата и Првом светском рату учествовао је као лекар, санитетски официр и борац у првим редовима. Био је рањен, преживео тешке повреде, пегави тифус и колеру. Носилац је Албанске споменице и многих других домаћих и страних одликовања.

За време Првог светског рата српска влада је, у то време капетана Албалу, послала у САД као члана српске војне мисије. Боравио је у Америци од септембра 1917. до новембра 1918. године и интензивно радио на три поља: за помоћ окупираној Србији, победу Савезника и ционистичку идеју. Успео је да придобије подршку и симпатије значајног дела јеврејске заједнице у Америци за борбу Србије и финансијску помоћ. Албали се (према неким изворима) приписује и значајна улога у преговорима око одобравања америчких ратних кредита Србији. Преко јеврејске потпорне организације Здруженог дистрибутивног комитета и Српског јеврејског потпорног комитета у Лозани, Албала је издејствовао финансијску помоћ Јеврејима у окупираном Београду.

Давид Албала

Давид Албала

У току боравка у САД, Албала се ангажовао у стварању добровољачких јединица састављених од америчких Јевреја ради ослобођења Палестине од турске власти. Позната је фотографија из марта 1918. године, када је кроз Пету авенију у Њујорку продефиловала прва јеврејска бригада на челу са америчким мајором Вајтом и српским капетаном Давидом Албалом. За време Париске мировне конференције, Албала је био ангажован као експерт за јеврејска питања.

Најзначајнији Албалин подухват у ционистичком питању био је прихватање Балфурове декларације од стране српске владе. Када је британска влада новембра 1917. године објавила Балфурову декларацију којом се Јеврејима признаје право да оснују своју државу у Палестини, Албала је из Америке упутио убедљив реферат опуномоћеном министру Миленку Веснићу, којим је указивао важност прихватања ове резолуције. Крајем 1917. године, Србија је постала друга држава на свету (после Велике Британије) која је прихватила Балфурову декларацију.

Између два светска рата Давид Албала је био једна од централних личности јеврејске заједнице у Југославији. Био је председник и оснивач Јеврејског националног друштва у Београду и члан многих других јеврејских удружења. Био је један од најцењенијих лекара оног доба, написао велики број чланака из области медицине и одржао на стотине предавања.

Као близак пријатељ владајуће династије Карађорђевић и лични пријатељ кнеза Павла, Албала је био ангажован у тајној мисији у Америци крајем 1939. године. Кнез Павле је неформалним каналима желео да у Америци испослује кредит за набавку савременог наоружања ради одбране земље у будућем рату. Као идеалну личност за такав задатак, кнез Павле је видео Давида Албалу, који је двадесетак година раније у Америци остварио огроман успех. Водио је велики број разговора са важним личностима америчке политике и бизниса, али није успео да допре до председника Рузвелта. Албалина друга мисија у САД није била успешна. Разлог томе треба тражити у промењеним спољнополитичким околностима и ригидној америчкој спољној политици. Никада се није вратио у домовину. Умро је 4. априла 1942. године.

Поделите на друштвеним мрежама