Претрага:
 

Дан када се српска застава вијорила над Белом кућом

Srpska zastava na beloj kući

Дан када се српска застава вијорила над Белом кућом

Тешко је у 136 година богатој историји дипломатских односа Србије и Сједињених Америчких Држава одабрати један дан који би представљао врхунац. Читав период односа ове две државе током Великог рата може се окарактерисати као савезнички и пријатељски. Ипак, један дан је остао у посебном сећању српске и америчке јавности. Био је то 28. јул 1918. године. Тада је у Сједињеним Америчким Државама обележена четврта годишњица почетка Великог рата, дана када је, према речима тадашњег државног секретара САД Роберта Лансинга, ”…часни српски народ био присиљен од стране Аустро-Угарске да брани своју земљу и своје домове, против непријатеља који је желео да га уништи” и када је српски народ ”…жртвовао све за слободу и независност”.

Сједињене Америчке Државе су у Великом рату биле неутралне све до 6. априла 1917. године. Ипак, америчко грађанство је од самог почетка рата недвосмислено исказивало симпатије и подршку према српском народу. Током 1914, 1915. и 1916. године, огромне количине новца и хиљаде тонa хуманитарне помоћи, стизале су грађанима Србије из САД, од Рокфелер фондације до појединаца као што је Џон Фронтингам. Било је ту и новца за исхрану цивилног становништва, избеглице, борбу против тифуса, семена за жетву, пољопривредних алатки, чак и пара за закуп брода за превоз избеглица. Читава мрежа америчких грађана и српских исељеника учествовала је у овим милосрдним напорима. Само неки од њих су Џон Фронтингем, Михајло Пупин, Јелена Лозанић-Фронтингем, Хелен Хартли Џенкинс и Мејбл Данлоп Грујић.

Почетком 1915. године на територији Србије била је ангажована и америчка санитетска мисија на челу са др Едвардом Рајаном. Ваља истаћи да је у херојској борби санитетске мисије против епидемије тифуса у Србији три америчка лекара и девет болничарки оболело од ове опаке болести, а да је један лекар и преминуо. Небројено је примера привржености америчких грађана Србији у овом периоду, од председника САД Теодора Рузвелта (1901-1909), до медицинске сестре Агнес Гарднер. Управо је двадесет и шести председник САД, Теодор Рузвелт, у писму српском посланику у Вашингтону истакао да ”28. јул означава почетак великог рата са којим се Србија прва суочила и прва примила гвоздени ударац у гигантској борби за место међу земаљским нацијама”. Значај овог дана препознала је шира америчка јавност, али и тадашњи председник, Вудро Вилсон, као и државни секретар, Роберт Лансинг. Сједињене Америчке Државе обележиле су 28. јул 1918. као ”Српски дан”.

Роберт Лансинг је упутио 27. јула 1918. позив свим америчким грађанима да се  ”окупе у недељу, 28. јула, у својим храмовима (црквама) како би том приликом изразили своју наклоност према овом покореном народу (српском) и његовој потлаченој браћи у другим земљама, и да се призове благослов свемогућег Бога за њих и ствар за коју се они боре”. Посебна част српском народу указана је у америчкој престоници, Вашингтону. На основу извештаја нашег посланика у САД и чланка објављеног у дневним новинама Детроит Њуз, данас знамо да се ”на Белој кући и другим јавним зградама по први пут вијорила српска застава”. Част је утолико већа уколико се зна да се кроз историју, поред америчке и српске, на Белој кући вијорила још само француска застава и то на сто тридесет и прву годишњицу ”Пада Бастиље”, 14. јула 1920. године. Такав гест означавао је постојање пријатељских односа, али и дељење истих вредности, кључних цивилизацијских начела и слободарских принципа.

Услед турбулентних односа две државе током последње деценије XX века суочавамо се са покушајима прекрајања чињеница и гушења сећања на историјско пријатељство српског и америчког народа. Данас се ово пријатељство доводи у питање, заједно са чињеницом да је српска застава једна од само две стране заставе која се вијорила над Белом кућом. Правда се то одсуством фотографије самог тренутка вијорења. Фотографије, истини за вољу, нема. Није овековечен ни тренутак када се над Белом кућом вијорила француска застава и о том догађају знамо само на основу једног чланка из дневних новина. Ипак историју не чине само фотографије, већ речи и дела, а њих је у српско-америчким односима итекако било.

Српска застава над Белом кућом представља само тренутак у односима Србије и САД, али тренутак који треба да послужи као звезда водиља и надахнуће будућим генерацијама.

Погледај документ

Поделите на друштвеним мрежама