Претрага:
 

Амерички зајмови Србији за време Великог рата

Амерички зајмови Србији за време Великог рата

Амерички зајмови Србији за време Великог рата

Србија није била спремна за Велики рат, војно, политички, ни економски. Аустроугарски ултиматум је дочекала изнурена Балканским ратовима и суочена са претњом националног опстанка. Када је до рата већ дошло, водила га је дипломатски мудро и војнички часно. Али упркос херојском отпору, већ крајем 1915. године била је суочена са окупацијом целокупне територије. Српска влада није прихватила капитулацију. Наставила је да делује са Крфа и заједно са 150.000 војника и понешто цивила, војевала је битку за ослобођење земље.

Деловање у иностранству је захтевало новца, а прилива у државну касу није могло бити. Хуманитарна помоћ је допремана из различитих крајева света, али је није било довољно за подмиривање основних потреба војске и цивила. Једини излаз био је у кредитима. Међутим, одобрити кредит држави ”без територије” био је ризичан подухват. Ризик је био још већи имајући у виду да је Србија већ тада била презадужена. Јуна 1916. споразумом потписаним у Лондону, Француска и Британија обавезале су се на новчану (кредитну) помоћ Србији у износу од 9 милиона француских франака на месечној основи. Све до 1917. године, ове две државе биле су и једини кредитори Србије.

Сједињене Америчке Државе су на почетку рату водила политику неутралности која је онемогућавала отворену помоћ странама у сукобу. Тек објавом рата Немачкој од 6. априла 1917. и усвајањем Конгресног акта од 24. априла исте године, Трезору САД је омогућено да, уз одобрење председника САД, позајмљује новац страним владама. Дипломатски представници Краљевине Србије у Вашингтону пажљиво су пратили развој догађаја и већ током маја месеца воде се преговори о првим зајмовима. Србија је имала намеру да новац тражи за финансирање трошкова рата и послератну обнову. Ипак, с обзиром да је Конгресним актом била дозвољена само помоћ за време рата, преговори о послератној обнови остављени су за период након сукоба. Ваља нагласити да су преговори били врло осетљиви и одвијали се под будним оком Француске и Британије, држава које нису благонаклоно гледале на америчко кредитирање Србије.

Први кредит од 3 милиона америчких долара (приближно 54 милиона данашњих долара) одобрен је почетком јуна 1917. године и имао је троструку намену: први милион требало је да послужи за текућа плаћања, помоћ сиромашним породицама, ратним инвалидима и слично; други милион био је усмерен на набавку телеграфске и железничке опреме; трећи милион је био додељен Америчком црвеном крсту и распоређен на два дела: половина је била усмерена за набавку санитетском материјала, а друга половина на помоћ српским ратним заробљеницима у Бугарској, Немачкој и Аустроугарској.

Током 1918. године Сједињене Америчке Државе су Србији одобриле још три кредита, сваки од по три милиона долара (приближно 162 милиона данашњих долара). Новац је уплаћиван у девет једнаких месечних рата. У ово време Србија се суочавала и са процедуралним проблемима јер је српском посланику у Вашингтону, Љубомиру Михаиловићу, било оспорено право да потписује споразуме о краткорочним кредитима (по постојећем закону српски посланици нису имали таква овлашћења). Међутим, након усвајања новог закона Народне скупштине на Крфу и личног залагања Вудро Вилсона да се Скупштини ван територије своје земље ипак призна легитимитет, проблеми су превазиђени.

Србија је до потписивања примирја у Великом рату, 11. новембра 1918, позајмила од САД укупно 12 милиона америчких долара (приближно 216 милиона данашњих долара). Верује се да би сума била знатно већа, али да је страх од савезничке реакције условио нешто ниже позајмице. Крај рата омогућио је ширу и обухватнију сарадњу. На предлог пуковника Едварда Хауса, саветника за европску политику и блиског пријатеља Вудро Вилсона, САД су крајем децембра 1918. године одобриле Србији позајмицу од 35 милиона америчких долара (приближно 630 милиона данашњих долара). Позајмицом је било предвиђено 15 милиона долара за набавку 40 милиона тона хране, како би се становништво Србије прехранило до наредне жетве, као и четири месечне рате од по пет милиона за текуће послове.

Не треба посебно наглашавати да је ратом разорена Србија имала проблема са отплатом кредита. Споразумом потписаним 3. маја 1936. године договорено је да постојеће дугове према САД који су износили 62.850.000 долара (или 3,55 милијарди ондашњих динара или 1 милијарду и 122 милиона данашњих долара), отплатимо до 1987. године, тачно седамдесет година од прве позајмице.

Позајмице САД Србији за време рата имале су финансијски и политички значај. Помогле су ”влади без земље” да остане платежно способна, док су са друге стране представљале и симбол успостављања савезништва међу државама које су се тек за време рата истински упознале.

Поделите на друштвеним мрежама