Претрага:
 

Aгенција САД за међународни развој

Aгенција САД за међународни развој (USAID) као значајан фактор за подстицај српске привреде

Генерално посматрано, у међусобним односима држава нема емоција. Сопствени интереси државе руководе је у сваком настојању остваривања међудржавне сарадње. Ипак, одсуство емоција у буквалном смислу, ради задовољења сопствених интереса сваке државе, водило би апсолутној доминацији јачег, све до потпуног уништења слабијег. На тој основи није могуће надати се свеопштем напретку и глобалном развоју.

            Зато и јачи у међународним односима, ради сопственог напретка, често морају пружити руку слабијима. Једино тако је и могућ још већи равој јачих. Сликовито посматрано, у боксу не долази до борбе тешкаша са лаким категоријама, већ се борци класификују у различите категорије, како би њихова борба била што равноправнија. Једино тако сам бокс, као племенита вештина, може опстати.

            За разлику од описаног примера, у међународним односима држава, напредак на глобалном нивоу се не може остварити у међусобној борби. То је пут ка самоуништењу. Једини сигуран пут ка развоју свих, видљив је у међусобној сарадњи држава. Каткад та сарадња подразумева и подршку развоју слабије развијених држава, како би у догледном периоду постале стабилан партнер развијенијим од себе.

            Државе које воде дугорочну и мудру политику описану логику функционисања међународних односа одлично познају. Ако се говори о највећима, у том контексту, објективно посматрано, мора се узети у обзир стратешко деловање Сједињених америчких држава (САД), као једне од најразвијенијих држава света. Њихова дугорочна политика подршке државама у развоју и посвећеност тим циљевима, чини је једним од најпоузданијих фактора глобалног развоја.

            Своју политику подршке развоју других држава, САД остварују не само формално, непосредним ангажовањем државе, као субјекта права у међународним односима. Тај утицај је доста израженији, а засигурно и ефикаснији кроз неформално деловање бројних агенција, основаних у оквиру америчког правног система.

            Ради бољег разумевања агенцијског деловања, треба имати у виду да се у оквиру федералне административне структуре САД, агенције класификују у различите категорије. Тако је прва категоризација извршена према непосредној управној надлежности (у оквиру департмана, ресора), које су под непосредном контролом извршне власти. Међутим, постоје и агенције које делују изван оквира извршне власти, али су ипак под њиховом одређеном контролом. Оне су познате као независне агенције. Своје деловање заснивају на циљевима установљеним на сопственим организационим постулатима. Међутим, како се финансирају из државних средстава, подлежу контроли егзекутиве (обавезом подношења извештаја о раду, регулисања политике финансирања и сл). Постоје и тзв. независне државне корпорације, које се оснивају ради пружања услуга традиционално везаних за приватан сектор.

             Једна од најпрепознатљивијих агенција у Србији, која се по систему организовања у складу са америчком административном класификацијом агенција, сматра независниом, а која је, објективно посматрано, посвећена најхуманијим циљевима, глобалном развоју, јесте Aгенција САД за међународни развој (USAID). Због племените сврхе свог постојања и заслуга за развој многих области српске привреде, вредно је пружити основне информације о њеном деловању.

            Усвајањем Закона о страној помоћи САД (1961), створена је потпора за реализовање програма међународне помоћи САД и оснивање агенција за управљање тим програмима. Сходно томе, председник Џон Ф. Кенеди, настојећи да у оквиру једне агенције обједини неколико постојећих, посвећених истим циљевима, издао је налог за оснивање Aгенције САД за међународни развој (USAID). Тако је USAID постао прва америчка организација усмерена пружању помоћи у иностранству, све у циљу дугорочног друштвено- економског развоја. У речима председника Џона Ф. Кенедија, приликом оснивања ове агенције, може се препознати сва мудрост и озбиљност деловања једне од најразвијенијих држава света у међународним односима. Рекао је: ,,Не можемо избећи наше обавезе: нашу моралну дужност као мудрог вође и доброг суседа у међузависној заједници слободних нација- наше економске обавезе као најбогатијих људи у свету где углавном доминира сиромаштво, као нације која није зависна од зајмова у иностранству који су помогли да развијемо сопствену економију- и наше политичке обавезе, као нејвећих противника непријатељима слободе“.

            Од свог оснивања, неодступајући од постулата на којима је заснована, USAID постаје незаобилазан фактор развоја многих земаља у развоју. Област деловања је разнолика. Најпрепознатљивије, а можда и због доминантог утицаја у Србији, јесу области деловања USAID-а, које се тичу демократије, људских права и управљања, економског раста и развоја, образовања, еколошких и климатских промена, заштити вода, развоју пољопривреде и безбедности хране, међуљудске равноправности и једнакости, глобалним здравственим проблемима,  решавању конфликата. Не треба занемарији и посвећеност иновативном деловању.

            Након друштвених промена у Србији, с почетка XXI века и отопљавања билетералних односа са САД-ом, подршка USAID-а развоју српске привреде и друштвеном развоју уопште, постаје немерљива. Она очигледно бива највидљивија у области владавине права и развоја демократије. У времену изградње демократског друштва у Србији, подршка у овој области била је насушна. У области привреде, отпочело се са реформом права привредних друштава и регулативом корпоративног управљања. Допринос јавној расправи и подстрек за деловање у том правцу, препознао се још од доношења Закона о привредним друштвима из 2004. године, а нарочито након доношења новог из 2011. године, са доцнијим његовим изменама, као и Кодекса корпоративног управљања (2012). Циљ ове подршке, приликом доношења тзв. ,,устава привредног права“, био је усклађивање са тржишним принципима привређивања и нормативним оквиром права Европске уније. Такође, заслуге USAID-у припадају и због доприноса реформи извршног поступка у Србији, којим се убрзава принудна наплата потраживања поверилаца. На посредан начин, овај подстицај допринео је и умањењу повреда људских права поверилаца који у дугом временском периоду нису били у могућности да остваре своја потраживања, због неразумно дугог трајања судских поступака. USAID је значајну пажњу посветио и стварању општих темеља за привредни развој Србије, кроз сузбијање сиве економије, установљавање нормативног оквира јавно- приватног партнерства, регулативе о залози, јавним набавкама, формирању тржишта капитала, јачању и осавремењавању инспекцијске контроле и деловања јавне управе. Посебна подршка на општем нивоу Србији се пружа и кроз стварање бољих услова за развој стратегије привредног развоја, вршење макроекономске и фискалне анализе, контроли државне помоћи, као и развоју радног права. Све наведено, вршено је у складу са основним тековинама европског права, којима је Србија дугорочно опредељена.

            Иако је највидљивији утицај остварен у изградњи демократског друштва, владавини права и установљавању тржишних принципа привређивања, речи о доприносу USAID-а развоју српске привреде не смеју на томе бити окончане. Због обимности њихових остварења, а ограничености редова у овом чланку, довољно је на општем плану указати на пружену подршку у области развоја предузетништва, пољопривредне инфраструктуре, културе, образовања, развоја права уопште, почев од доприноса независности судства до стварања бољих услова за ефикасније судијски свакодневни рад. Деловањем USAID-а, стварају се услови за једноставнији живот обичног човека кроз установљавање система електронске управе. Омогућава се једноставнија процедура изградње Србије, кроз стварање једноставније процедуре у грађевинској администрацији. Мотивишу се мала и средња предузећа бројним програмима бесповратног финансирања, да створе бољи привредни амбијент. Не сме се заобићи ни заинтересованост USAID-а за развој стечајног права, нарочито у делу у коме се оно афирмише као нови почетак, а не само крај привредних субјеката.

            Све наведено вредно је гласног помена и истицања у српском народу. На тај начин могуће је једино заобићи стереотипе стечене у скоријој историји код већине људи, да помоћ од великих није могућа. Реална слика, кроз деловање USAID-а, говори другачије. Утицајем ове агенције, велики постају савезници Србији у успостављању темељних вредности, заснованих на демократским принципима (у општем друштвеном контексту) и тржишним условима привређивања (економски посматрано). На тај начин Србија се подстиче да постане равноправан партнер у привредној сарадњи са најразвијенијим земљама света. Као таква, она ће бити и интересантнија дестинација многим страним инвестиционим улагачима, а нарочито најмоћнијим, који управо долазе из САД-а.


О аутору

Марко Радовић је рођен у Нишу 21. јуна 1985. године. Основне студије завршио је на Правном факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. За успех током студија и изузетну посвећеност опстанку српског народа на Косову и Метохији, награђен је дипломом ,,Истакнути студент“ од стране Универзитета у Приштини. Мастер студије на пословноправном модулу завршио је на Правном факултету у Београду, након успешне одбране мастер рада на тему ,,Правни третман камате у стечајном поступку“. Звање доктора правне науке стекао је на Правном факултету у Београду, с одликом одбранивши докторску дисертацију на тему ,,Пробијање правне личности у стечајном поступку“, у октобру 2017. године. Запослен је у Привредном апелационом суду, на радном месту судијског саветника, са осмогодишњим искуством у привредном правосуђу.

Поделите на друштвеним мрежама