Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат

Ангажовање војске ван америчких граница увек је доводило до бројних дебата у Сједињеним Америчким Државама. Велики рат је представљао својеврсни преседан који није било лако начинити јер су САД по први пут интервенисале у послове европских држава. Америчко друштво је, као и политичка елита, било разједињено. Снажан отпор рату пружале су пацифистичке групе, различите религијске заједнице (пре свега квекери и методисти), као и грађани САД немачког порекла. Чак је и Вудро Вилсон током кампање за председничке изборе 1916. године застрашивао гласаче тиме да избор републиканца Чарса Хјуза значи сигуран пут у рат. Ипак, Цимерманов телеграм и потапање америчких трговачких бродова током 1917. године, померили су тас ваге ка ратној опцији.

            Одлуком Конгреса САД донетом 6. априла 1917. године, Сједињене Америчке Држава објавиле су рат Немачком царству. Оваква вест је међу савезничким државама дочекана са одушевљењем. Краљевина Србија није крила радост и у писму Николе Пашића Вудро Вилсону наводи се да је вест о америчкој објави рата ”примљена као глас месије”. Текст честитке Пашића Вилсону преносимо у целости:

            ”Вест која нам је дошла са новога света да је република Северо Америчких Удружених Држава огласила да је настало ратно стање између њ и Аустро-Немачке, примљена је као глас месије, који је поново оживео и охрабрио српски народ и испунио га вером у коначну победу права, слободе и човечанске културе; српски народ који се је херојској одбрани своје независности и слободе готово потпуно истрошио, радосно поздравља решење великог слободног народа, којим стаје на страну оних народа, који се ево две и по године боре за право, слободу и мирни развитак својих народа. стоп. мудре и узвишене речи његове екселенције председника Вилсона, да сваки народа има своју националну слободу и владу, која ће од њега зависити, испуниле су душу Срба, Хрвата и Словенаца троименог, али једноплеменог народа, да ће њихове вековне патње скоро престати и да настаје час њиховог националног ослобођења и уједињења у једну државу стоп. Српски народ, које је највише пострадао у овом светском рату, и који неће никад заборавити помоћ хуманих Американаца, коју су обилно слали ради олакшања беде, са сузама радости шаље братски поздрав великом слободном америчком народу, што се је из узвишених човечанских побуда решио да пролије своју племениту крв у одбрану права, слободе и независности слабих народа, а за обезбеђење и утврђење нове периоде сталног међународног мира у интересу човечанске културе и свестраног напретка.”

Никола Пашић

АЈ, Канцеларија Њ.В. Краља, Ф-2