Писмо Регента Александра Карађорђевић председнику САД Вудро Вилсону

Поводом пристизања Српске ратне мисије у Сједињене Америчке Држава, регент престолонаследник Александар Карађорђевић упутио је председнику САД, Вудро Вилсону, писмо искрене захвалности за сву подршку коју су амерички председник и амерички грађани упућивали Србији од почетка Великог рата. Писмо је, на захтев Николе Пашића, сачинио српски посланик у Атини, Живојин Балугџић. Миленко Веснић, предао је писмо председнику САД 21. децембра 1917. године на свечаном пријему код председника, посебно организованом за српску делегацију. Преносимо га у целости:

            ”Врло драги и велики пријатељу,

            Користим путовање мојих представника у Америку да Вам пошаљем изразе великог признања, које ја и мој народ осећамо према шефу Државе велике Републике Америке.

            Србија је била срећна да прими многобројне и значајне знаке симпатија од стране америчког народа још пре улаза Сједињених Држава у рат. Али огромна потпора коју је српски народ  добио за време овог рата а која ће му остати као незаборавна успомена, почива без сумње на принципу, који сте прокламовали објављујући рат Немачкој, и према којем мали народи имају иста права на опстанак и иста права да располажу својом судбином као и велике светске силе.

            Српски народ, који се борио за овај принцип кроз целу своју нову историју изгубио би наду на његово остварење, имајући против себе моћне непријатеље, да се нису за њега изјасниле Државе као што је Америка, Енглеска и Француска.

            Пун наде за своју националну будућност од тада, од када су га ове племените државе примиле у своје наручје, мој народ се придружује мени да Вам захвалим Господине Председниче, Вама и вашем племенитом народу на пруженим многобројним материјалним потпорама у циљу да се ублажи беда српских бораца и њихових породица.

            Дозволите ми, Господине Председниче, да изразим наду да ће народ амерички и његов шеф продужити да посведочи своју наклоност пружајући своју материјалну потпору српском народу и његовој борби за Правду и ослобођење своје браће, која очекују са нестрпљењем дан, када ће моћи објавити слободно своју одлуку да се с њим уједине у слободној Србији.

            Користим са највећим задовољством ову прилику да вам поново изразим, са жељама које гајим за величину и напредак Америке, уверења, врло драги и велики пријатељу, мога високог цењења и искреног пријатељства.”

АС, МИД КС-Мисија, бр. 3679, Ф-IV, дос VI.