Обраћањe пред Сенатом

Српски представници су се 5. јануара 1918. године појавили пред Сенатом где их је званично представио потпредседник Томас Р. Маршал. Представљајући мисију сенаторима, господин Маршал је рекао: Сенатори, чак и ум тако неистрениран као мој може да схвати уметничке домашаје ове сцене. Ви, представници слободних људи, седите овде зато што су ваши преци чули и обратили пажњу на очајнички вапај Патрика Хенрија у представничком телу Вирџиније. Са нама су овде представници народа који је већ скоро шест година у борби на живот и смрт са Аустријанцима и Турцима. Они су Хенријев вечити крик исписали крвљу својих синова на пољима дуж сваке планине и долине на Балкану. Данас сте овде и једни и други, достојни представници својих народа, и у поноћној тами се свечано заклињете да ћете и у освит наредног дана, ви и ваши сународници, бити посвећени слободи до смрти.

Др. Веснић, шеф мисије, обратио се након потпредседника. Говорећи на енглеском, бриљантно је истакао истински дух државе коју он и његове колеге представљају на овом уваженом скупу. Истичући како Сједињене Државе неће бити пуки посматрач док човечанство води борбу за своје највише идеале, рекао је и следеће:

Са друге стране океана смо нестрпљиво слушали епохалне изјаве еминентног лидера највеће и најчистије демократије коју је историја икада видела и усрећило нас је сазнање да је и овај Сенат у потпуној хармонији са идејама човека који је наследник достојан Вашингтона и Линколна. Ваш председник је током свог обраћања рекао: „Верујемо у мир, али такође верујемо и у правду, праведност и слободу“. Више него ико на овом свету, верујемо да уз председника Вилсона тај мир не може постојати без правде, без слободе и праведности.

Сви народи који су љубитељи слободе ће у своја срца и душе заувек урезати ваш и програм овог председника који обухвата све оно за шта се Америка залаже. То је, на првом месту, право сваког човека да сам одлучи коме ће се повиновати и кога ће служити. Ту су, затим, политичка слобода и суверенитет народа; као и једнакост нација, што подразумева једнакост права где се неће правити и истицати разлике између великих и малих нација, између оних које су моћне и оних које су слабе.

Ниједан мир не може да траје, нити тежи томе, чиме не препознаје нити прихвата принцип по којем владе своје законите моћи изводе из сагласности оних над којима се влада. Исто тако, нигде не постоји право којим је могуће људе предавати из руке једног у руке другог суверена као да се ради о својини.

Такође, са ентузијазмом прихватамо Монроову доктрину као доктрину света. Срећни смо што нам је допуштено да са вама делимо уверење да право треба да управља силом и да је не би требало осрамотити у њеном зачетку.

Српски народ је, заједно са својом браћом Хрватима и Словенцима, пропатио током овог рата више него било која друга нација, али данас не желим да вам се обратим тим поводом. Поносан сам што могу да кажем да смо се за своју слободу борили подједнако храбро као и наши наочити савезници.

И ми, као и ви председниче Сената, имамо веру да ће јутарње светло обасјати годину пред нама и да ће се сунце слободе издићи на ружичастом небу. И ми, у овом свечаном часу, имамо визију и исказујемо нашу непроменљиву веру да ће ова величанствена република водити народе света ка врху савршеног мира и да ће утицати на њих јер ми знамо да су америчке заповести мира такође и заповести правде које ће омогућити човечанству да напредује у слободној еволуцији.