Претрага:

Времеплов

6. април 1917.
24. април 1917.
20. децембар 1917.
5. јануар 1918.
6. јануар 1918.
8. јануар 1918.
28. јун 1918.
4. јул 1918.
28. јул 1918.
31. јул 1918.
28. јун 1919.

6. април 1917.

Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат

Улазак Сједињених Америчких Држава у Велики рат


Ангажовање војске ван америчких граница увек је доводило до бројних дебата у Сједињеним Америчким Државама. Велики рат је представљао својеврсни преседан који није било лако начинити јер су САД по први пут интервенисале у послове европских држава. Америчко друштво је, као и политичка елита, било разједињено. Чак је и Вудро Вилсон током кампање за председничке изборе 1916. године застрашивао гласаче тиме да избор републиканца Чарса Хјуза значи сигуран пут у рат. Ипак, Цимерманов телеграм и потапање америчких трговачких бродова током 1917. године, померили су тас ваге ка ратној опцији.

Вилсонов говор пред Конгресом 1917.


Господо Конгреса:

Сазвао сам ванредну седницу Конгреса зато што постоје озбиљне, врло озбиљне политичке одлуке које треба донети одмах, а које не бих требао да доносим сам, нити би било у складу са уставом да сам преузмем такву одговорност.
Биће далеко лакше за нас да се понашамо као зараћена страна у духу права и поштења јер ратујемо без срџбе, зато што не осећамо непријатељство према било коме, нити жељу да им нанесемо било какву повреду или зло.

24. април 1917.

Амерички зајмови Србији за време Великог рата

Србија није била спремна за Велики рат, војно, политички, ни економски. Аустроугарски ултиматум је дочекала изнурена Балканским ратовима и суочена са претњом националног опстанка. Када је до рата већ дошло, водила га је дипломатски мудро и војнички часно. Али упркос херојском отпору, већ крајем 1915. године била је суочена са окупацијом целокупне територије. Српска влада није прихватила капитулацију. Наставила је да делује са Крфа и заједно са 150.000 војника и понешто цивила, војевала је битку за ослобођење земље.

Деловање у иностранству је захтевало новца, а прилива у државну касу није могло бити. Хуманитарна помоћ је допремана из различитих крајева света, али је није било довољно за подмиривање основних потреба војске и цивила. Једини излаз био је у кредитима.

20. децембар 1917.

Српска ратна мисија у САД

Активно укључивање Сједињених Америчких Држава (САД) у Први светски рат пружило је прилику тадашњој српској влади на Крфу да предузме дипломатске кораке ка унапређењу дотад установљених билатералних политичких, економских, војних и културних односа.

У том послу, Српска ратна мисија, чије се деловање ограничава на период од 21. децембра 1917. до краја јануара 1918. године, заузима истакнуто место историографских и политиколошких истраживања, како због амбициозности платформе по којој је деловала, тако и због остварених учинака.

Према сведочењу кључних актера, Љубомира Михаиловића, српског посланика у Вашингтону, Миленка Веснића, посланика у Паризу и Николе Пашића, председника владе и министра иностраних дела, није постојала једногласност у погледу погодног тренутка упућивања Мисије, њених циљева, односно стања српско-америчких веза у ратним годинама.

5. јануар 1918.

Говор Миленка Веснића пред Сенатом и Представничким домом САД

Обраћање страних лидера и знаменитих личности пред Сенатом и Представничким домом Конгреса САД ретка је привилегија. Свако појединачно обраћање симболизује блискост Америке и државе/заједнице коју говорник представља, али и степен значаја који та држава/заједница има за САД.

Миленко Веснић, шеф Ратне мисије Србије у САД и Петар II Карађорђевић, последњи Краљ Југославије, чине групу од шездесет страних лидера и најзнаменитијих личности који су кроз историју по процедури “House Reception” говорили пред Конгресом Сједињених Америчких Држава.

Говор пред Сенатом Миленко Веснић је одржао 5. јануара 1918. године, а три дана касније и пред Представничким домом Конгреса САД, истог дана када је Вудро Вилсон одржао надалеко чувени говор ”14 тачака”.

6. јануар 1918.

Посета Српске ратне мисије Маунт Вернону

Српска ратна мисија посетила је на Бадњи дан, 6. јануара 1918. године, Маунт Вернон, место починка Џорџа Вашингтона, првог и једног од највољенијих председника Сједињених Држава. Била је то само једна у низу почасти указана српској делегацији током децембра 1917. и јануара 1918. године, поред обраћање пред Сенатом и Представничким домом, посете представничком телу и градоначелнику Њујорка, Конгресу савезне државе Масачусетс итд.

Пригодне говоре над гробницом Џорџа Вашингтона одржали су Државни секретар САД, Роберт Лансинг и шеф Српске ратне мисије, Миленко Веснић. У свом обраћању Лансинг је упоредио идеале Џорџа Вашингтона и Карађорђа Петровића, као и борбу два слободарска народа, српског и америчког, за правду и независност.

8. јануар 1918.

Четрнаест тачака председника Вудро Вилсона

Наша жеља и циљ ће бити да процеси у правцу мира, када почну, буду потпуно отворени и да не обухвате и не дозволе никакве тајне споразуме било које врсте. Време освајања и територијалног увећавања је прошло; такође и време тајних споразума у које се улазило у интересу појединих влада, а који би у неком неочекиваном тренутку вероватно нарушили мир у свету.

Та срећна околност, сада јасна сваком ко се бави јавним пословима и чије се мисли више не задржавају на времену које је прохујало и припада прошлости, омогућава свакој земљи чији су циљеви у складу с правдом и миром у свету да то јавно изјави.

28. јун 1918.

Обележавање Косовског дана у Сједињеним Америчким Државама

Традиционално се у Србији 28. јуна обележава ”Видовдан” као верски и државни празник. Обележава се као дан жалости и дан сећања не српске жртве у ”Косовском боју” 1389. године.

Мало је познато да се овај празник, у част пријатељског српског народа, обележавао и у Сједињеним Америчким Држава. Читав низ манифестација одржавао се током прве половине јуна месеца (Видовдан се тада празновао 16. јуна) на америчком тлу. Крунски догађај организован је 16. јуна у катедрали Светог Јована у Њујорку. Богослужење у катедрали држало је епископално, презбетаријанско и православно свештенство, а процењује се да је служби присуствовало преко 5.000 грађана Њујорка и југословенских исељеника.

4. јул 1918.

Српско обележавање ”Дана независности САД” у Вашингтону и на Крфу

Од 1776. године и усвајања ”Декларације независности” на Другом Континенталном конгресу, 4. јул се у Сједињеним Америчким Државама обележава као ”Дан независности”. За грађане САД, 4. јул је један од најважнијих дана у години, дан када кроз песме, ватромет, параде и прославе до изражаја долазе патриотска осећања и љубав према домовини.

Дан независности је национални празник који се обележавао и за време ратова. Тако је било и 1918. године. Влада САД је упутила позив савезницима и подјармљеним народима који се боре за слободу и независност, да заједно са америчким државницима и грађанима присуствују свечаности обележавања овог празника на Капитолу.

28. јул 1918.

Дан када се српска застава вијорила над Белом кућом

Тешко је у 136 година богатој историји дипломатских односа Србије и Сједињених Америчких Држава одабрати један дан који би представљао врхунац. Читав период односа ове две државе током Великог рата може се окарактерисати као савезнички и пријатељски.

Ипак, један дан је остао у посебном сећању српске и америчке јавности. Био је то 28. јул 1918. године. Тада је у Сједињеним Америчким Државама обележена четврта годишњица почетка Великог рата, дана када је, према речима тадашњег државног секретара САД Роберта Лансинга, ”…часни српски народ био присиљен од стране Аустро-Угарске да брани своју земљу и своје домове, против непријатеља који је желео да га уништи” и када је српски народ ”…жртвовао све за слободу и независност”.

31. јул 1918.

Телеграм Вудро Вилсона Николи Пашићу

Телеграм који сте ми послали 28. јула ме је врло дирнуо и сигуран сам да ће изазвати подједнако емотивне реакције код свих у Сједињеним Државама. Упознати смо са великим патњама кроз које је Србија прошла и наше саосећање, као и наше искрено пријатељство и велика жеља да помогнемо, су уз ваше храбре људе у сваком тренутку током овог трагичног рата.

Сигуран сам да се правда за Србију налази у врху приоритета сваког мислећег и патриотског становника Сједињених Држава. Молим Вас примите моја најсрдачније личне поздраве.

28. јун 1919.

Србија и САД на Париској мировној конференцији

Тачно пет година након пуцња Гаврила Принципа у Сарајеву, на Видовдан 1919. године потписан је мировни споразум држава ратних победница са Немачком у дворцу Версај, надомак Париза.

Свега годину дана раније, јуна 1918. године, Србија је била окупирана, српска влада и органи били су измештени на Крф, војска се спремала за пресудне борбе на Солунском фронту, а Видовдан се обележавао широм Сједињених Америчких Држава, па је у част Србије и годишњице Косовоског боја организован „Косовски дан“.

Председник Вудро Вилсон, који је те 1918. године указао огромну почаст Србији и српском народу, како при прослави Косовског, тако и при прослави Српског дана, а и у другим приликама, постаће један од кључних савезника новoг Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и на мировној конференцији и директно ће омогућити да се територијални интереси нове државе у великој мери остваре.

Америчко-југословенска удружења

Шира тематска област: Односи Србије и САД у периоду између два светска рата Наслов пројекта: Невидљиве везе – научни, културни, просветни и друштвени односи Србије (Југославије) и САД у међуратном...

Активности

Односи Србије и САД од успостављања дипломатских односа до данас

Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе, Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, уз подршку Амбасаде САД у Србији, са великим...

Обавештење за јавност

Са великим задовољством вас обавештавамо да је донета одлука о додели истраживачких грантова.

Обавештење за јавност

ПОРУКА АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА КАЈЛ СКАТА